Вучић: Противим се притисцима на медије, могу сам да се браним

Александар Вучић је, на отварању конференције Медијског форума Југоисточне Европе у Београду, онима који евентуално утичу на медије како би заштитили његово дело, поручио да нема потребе да га неко други брани, јер је способан да то сам чини.

"Као председник владе ћу се трудити да будем отворен за медије, новинаре и јавност, знајте да се противим притисцима и мешању у уређивачку политику", рекао је Вучић.

Додао је да је несумњиво да имамо недостатака и проблема, наводећи да не може "као ној да забије главу у песак", говорећи да је све у реду, посебно кад постоје људи који говоре да је присутна одређена спрега пословних и политичких кругова која спречава финансирање медија који говоре против владе.

"Влада је спремна да разговара, а не само да одговара на увреде. Са свима који желе да разговарају како би се то стање променило", рекао је Вучић и додао да доста говори и сама чињеница да је неко отворен за дијалог.

У том смислу је напоменуо да је он лично увек био спреман да одговори на свако питање.

Истакавши да је у претходном периоду донето неколико закона који регулишу медијску сцену, Вучић је поменуо да је окончан процес изласка државе из медија, уведено пројектно финансирање, те успешно окончана дигитализација телевизијског сигнала, а да је у плану изградња нове зграде РТВ у Новом Саду.

Навео је и да се очекује да Министарство културе изради нову медијску стратегију, након што је претходна успешно испуњена, а уз ширу расправу.

"Јавно позивам министра културе да процес доношења нове медијске стратегије постане пример најбоље праксе учешћа јавности у процесу доношења једне конкретне јавне политике", поручио је Вучић.

Премијер је у обраћању учесницима скупа рекао и да је информација била и остала оруђе моћи, а слободни медији услов и истовремено знак постојања демократског друштва.

"Јасан знак да постоји криза у једном друштву јесте постојање значајних делова друштва којима није омогућено да слободно и јавно изразе своје мишљење, без страха од последица", навео је Вучић.

Како је рекао, ми заправо знамо мало о свету у коме живимо, промене су дубоке и брзе и често не знамо која је вест добра, а која лоша.

"Ту видим суштину правог новинарства у кризним временима, у способности да се постављају права питања како би се добила целовита слика процеса који мењају наш свет. Да бисмо спознали стварност, морамо јој прићи из различитих перспектива", рекао је Вучић и додао да нам недостаје способност да ствари сагледамо из туђих ципела, да разумемо и другачији поглед на свет од сопственог.

Наводећи да обезбеђивањем тачних информација широј јавности медији могу имати важну улогу у управљању кризом и промовисању демократских вредности, Вучић је рекао да би волео да се наши медији угледају на неке међународне, када су у питању професионални стандарди, али и међусобно уважавање и заједнички наступ новинара.

То је, како каже, изрекао не као критику домаћих медија него као подстрек и подстицај.

Вучић је навео и да је важно имати професионалне медије и новинаре посвећене решавању регионалних конфликата из наше прошлости, спремних да допринесу помирењу међу балканским народима.

"Наши односи са Албанијом нису никада били бољи. Волео бих да ујутро прочитам више у нашим новинама о успесима албанске владе, на пример, у реформи њихове јавне управе, да нешто научимо из добрих примера наших комшија Албанаца", рекао је Вучић.

"Платио сам високу политичку цену због прошлости"

Одговарајући на питања новинара, премијер је навео и да је платио високу политичку цену и прихватио кривицу због одлука у време док је био министар информисања деведесетих.

"Врло је лако то мени забити као нож у леђа", рекао је Вучић, одговарајући на питање немачког новинара на конференцији Медијског форума Југоисточне Европе.

Питање је било колико је различито то што ради данас од онога што је радио када је био министар информисања и да ли се нешто променило, а Вучић је приметио да је на то питање до сада бар хиљаду пута одговорио, те оценио да је то више лично него политичко питање.

Вучић је објаснио да је имао 28 година када је био министар информисања и то усред рата, када смо добили лоше законе о медијима и слободи медија.

"Тај закон је био бољи од оног из 2009, а нико се није жалио на тај", рекао је Вучић, додајући да у то време није био довољно јак да се противи свему што је неко усвојио и ставио на снагу.

Вучић је поручио да је платио политичку цену и да је више пута о томе говорио, а да су му грађани поверовали на реч.

Ускоро са представницима Срба из Црне Горе

У наредних 15 дана, премијер Александар Вучић ће се састати са представницима Срба из Црне Горе, који су тражили пријем код њега.

Премијер је рекао да до састанка није дошло раније јер је био заузет, али је навео да је увек спреман да разговара и са Андријом Мандићем и са сваким другим из Црне Горе ко то жели.

"Имао сам тако тешке дане ове две седмице да ми је било буквално немогуће ни сат времена да пронађем", рекао је Вучић, одговарајући на питања новинара из Црне Горе на конференцији Медијског форума Југоисточне Европе у Београду.

Упитан да ли је разлог што до састанка није дошло то што је "још неидентификовани" лидер једне од партија, Демократског фронта, осумњичен да је учестовао у припреми наводног терористичког напада, Вучић је рекао да не зна ништа о умешаности било каквог политичког лидера из Црне Горе и да се тиме није бавио.

Додао је и да се ниједног тренутка није мешао ни у изборни процес, напоменувши да су српски органи открили највећи део ствари о томе шта је планирано да се догоди у Црној Гори, а планиране су, како је рекао, "грозне ствари".

Навео је да то што су у Црној Гори рекли да је Србија професионално обавила посао у том погледу, довољно говори.

Упитан да ли је тачно да Србија није спречила одлазак двојице Руса из земље, иако је било познато да су они осумњичени у Црној Гори, Вучић је поновио да је Србија дошла до свих сазнања и да нам нико други ништа није пријављивао.

"Нико није био осумњичен у тренутку када смо ми то открили. Ми тада откривамо целу причу, нико није био осумњичен. Ми смо открили цео ланац са елементом иностраности", рекао је Вучић и додао да српски органи тада нису имали никакву пријаву из Црне Горе, осим пријаве за једно лице српске националности.

Закључио је да се Србија у том случају понашала професионално, одговорно и у складу са законима Србије.

Дводневна конференција СЕЕМФ одржава се под називом "Медији у Европи: Спремни за кризно извештавање – Данашње пословање медија у смислу међународне кризе и конфликата".

На конференцији говоре шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио, представници Фондације Конрад Аденауер, уредници и новинари српских медија и медијских кућа из региона и Европе, представници новинарских удружења и бивши министар спољних послова Италије Франко Фратини.

Биће речи и о извештавању медија о мигрантској кризи, извештавању из конфликтних зона, актуелним изазовима и односу између новинара и портпарола.

"Према мигрантма по моделу између Француске и Мађарске"

Одговарајући на питање бугарског новинара о мигрантској кризи, премијер Вучић је рекао да Србија неће градити ограде и зидове, али да ће и даље у мигрантској кризи штитити и своје интересе, те да још нема свеобухватног решења.

Навео је да Србија цени све напоре које је уложила Европска комисија и напоре надлежних у Бугарској да се спречи велики прилив и улазак људи.

Према најновијим информацијама, додао је, српску границу је овог месеца прешло дупло мање миграната у односу на прошли месец.

Србија је дубоко захвална Бугарској, која је урадила свој део посла, додао је премијер, наводећи да је тренутно у Србији око 7.000 миграната.

Упитан да ли однос Србије према мигрантима види као онај у Француској или у Мађарској, Вучић је рекао да Србија не може да се пореди ни са Француском ни са Пољском ни са другим великим земљама, али и да би изабрала модел између Француске и Мађарске.

Подсетио је да је Србија и у време кад је мигрантска криза била на врхунцу и када је било неизбежно рећи нешто лоше или против мигранта, или донети строжу политику, чекала на свеобухватно решење кризе, али да такво још не постоји.

Навео је и да је Србија добила пуну подршку ЕУ и да се понудила да учествује у систему квота.

"Желели смо да покажемо нашу лојалност", додао је и подсетио на то да је Србија добила новчану помоћ из фонда солидарности за санирање последица поплава 2014. године.