Услови за професионално новинарство погоршани

Србија никад није имала боље медијске законе, али никад није било горе стање у медијима – новинари су обесправљени и лоше плаћени. То је оцена учесника панела "Медији и политика у Србији" на Медијском форуму југоисточне Европе. Форум је отворио премијер и поручио да се противи притисцима на медије.

Лоше плаћени новинари и никад већа дистанца власти и медија – уредници и удружења тако сумирају тренутну ситуацију. О истим проблемима се расправљало и пре две деценије, присећа се уредник недељника Експрес Иван Цвејић, и баш ту чињеницу сматра поразном.

"Однос медија и државе је данас конфликтан као што је био и годинама уназад. Позиција државе и њених власти које су се смењивале, није се нарочито променио", рекао је Цвејић.

Драгољуб Петровић, уредник листа Данас, сматра да власт у Србији новинаре углавном доживљава као непријатеље. То је, каже, најједноставнији опис медијске ситуације у Србији. "Не све новинаре већ оне који се усуде да мало контрирају или мало више контрирају Влади", рекао је Петровић.

Слобода медија и говора, за премијера је веома значајна. Поручује да је отворен за медије и позива их на дијалог. Притисака, тврди, нема.

Током Вучићевог обраћања, скуп су у знак протеста напустили новинари КРИК-а, ЦИНС-а, БИРН-а из Београда, Центра за истраживачко новинарство из Подгорице, и Маглочистача из Суботице. Учешће је унапред отказао председник НДНВ-а.

Ипак појавили су се представници два највећа медијска удружења. Потпредседник НУНС-а Драган Јањић у једној реченици сагледава положај медија: "Никад бољи закони и никад горе стање у медијима."

Председница УНС-а Љиљана Смајловић каже да је Удружење новинара Србије пре неколико година израчунало да су новинари плаћени као возачи аутобуса.

"Реакција јавности је била огорчена, али у корист возача аутобуса. Највећи број реакција је био – шта имате ви против возача, они раде поштени посао. Ја мислим да су код нас људи обесправљени, немају права и нису плаћени како треба", рекла је Смајловићева.

Смајловићева је рекла и да је премијер Вучић "био довољно паметан да на скупу не тврди да су медијске слободе никад боље", што је раније учинио Мирко Цветковић.

Оценивши да су новинари обесправљени, да ни у редакцијама немају права, да нису плаћени како треба, Смајловићева је констатовала да не види како се за то може оптужити Вучић, "осим можда у случају редакције Политике".

Веран Матић из Комисије за истраживање убиства новинара оценио је да Србији недостаје дијалог између медија и власти, додајући да су ствари некада биле јасније – с једне стране Милошевић, а с друге они који су имали другачији циљ.

"Вучић данас није Милошевић деведесетих", рекао је Матић и навео да се новинарска професија мора консолидовати.

Влада планира решавање једног од проблема војвођанског јавног сервиса – изградњу нове зграде у Новом Саду. Финансирање јавних сервиса привремено је решено.

"Идеално би било да се финансира само од претплате, јер би то значило да постоји директан однос између грађанина који плаћа и нас који треба да извршимо оно што он очекује", рекао је Зоран Станојевић, уредник на РТС-у.

Слобода медија угрожена од ауторитарних режима

На скупу "Медији у Европи: спремни за кризно извештавање, данашње пословање медија у смислу међународне кризе и конфликата" истакнуто је да је слобода медија угрожена од ауторитарних режима, али и да је потреба да се одржи независно окружење за рад медија.

Учесници су навели да је 2016. била година кризе, наводећи Брегзит, терористичке нападе у Француској, војни пуч у Турској, неизвесност у политичком курсу САД, миграције и замор од проширења ЕУ.

Представник Фондације Конрад Аденауер Кристијан Шпа рекао је да је национализам у порасту, а да су отворена друштва у позицији да се бране, истичући да је квалитетно новинарство важно и за грађане и за доношење важних политичких одлука.

Шпа је навео да анкете показују да је новинарство и даље посао који је сан многих студената, али да половина процењује да неће остати у тој професији.

Наводећи да живимо у свету где је све више угрожена слобода медија и где се многи новинари суочавају са проблемима, амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ру је навео да југоисточна Европа није у томе изузетак.

Позивајући се на препоруке Европске комисије, Ру је навео да је од највећег значаја успоставити механизме који треба да спрече економски и политички утицај на уређивачку политику, омогућити безбедност свих новинара, укључујући разрешавање свих покушаја напада и претњи и застрашивања.

Ру је истакао и да регулаторна тела и новинарска удружења треба више да се ангажују у заштити етичких стандарда.

Орицио: Прва жртва сваке кризе – истина

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио рекао је да је јасно да живимо у времену вишеструке кризе, са којом се боримо и суочавамо, те да је нажалост прва жртва сваке кризе истина.

Орицио је рекао да је прошле недеље Оксфордски речник реч "застрашујуће" прогласио за реч године и да то говори много о времену које живимо.

Улога медија је огромна и слобода изражавања је кључна, истакао је Орицио и навео да је тачно и благовремено извештавање важно, не само у кризним временима већ и за свако демократско друштво.

ОЕБС, рекао је, пружа подршку за стварање окружења за нормално функционисање слободних и независних медија.

Шефица одељења за медије у ОЕБС-у Гордана Јанковић упозорила је да је пољуљано поверење грађана у политичаре и медије.

Јанковићева је указала и на феномен заобилажења медија од стране политичара, који директно путем друштвених мрежа комуницирају са грађанима.

Бивши министар спољних послова Италије и саветник премијера Франко Фратини сложио се представницом ОЕБС-а да постоји феномен заобилажења медија и да се политичари све више одлучују за директну комуникацију.

"И то је чињеница, свидело се то нама или не. Медији то морају да имају на уму и да то размотре", рекао је Фратини.

Медијски форум се наставља сутра, панелима о извештавању у кризним ситуацијама, на првом месту о актуелној мигрантској кризи.