Јанковић: Налази извештаја Заштитника и ЕК се подударају

Непомињање тог случаја, можда, олакшава дијалог на врху власти, али сасвим сигурно буди зебњу код грађана у праве разлоге за европске интеграције, указао је Јанковић.

Европским интеграцијама "не тежимо да бисмо закачили беџ Европске уније на поцепано одело", објаснио је Јанковић, већ зато што са владавином права, законитошћу у раду државних органа, поштовањем људских права и правне сигурности грађана, не сме да буде компромиса.

Такав компромис није нешто што ЕУ симболизује, нити би смела да симболизује, поручио је Јанковић.

Истовремено, то ни најмање не смањује нашу одговорност за оно што се дешава у земљи, одговорност органа, организација и грађана Србије, "јер ми градимо своју земљу", напоменуо је Јанковић.

"Други могу да нам помажу, али одговорност је наша", истакао је заштитник грађана.

Према његовој оцени, главни налази из извештаја Европске комисије подударају се са налазима које он, као Заштитник грађана, наводи сваке године у извештајима Народној Скупштини.

"Европска комисија је с правом уочила одређене напретке, али је, истовремено, идентификовала проблеме у владавини права, независности и ефикасности судства, борби против корупције, односно недовољној снажној борби против корупције и организованог криминала, слабој цивилној, демократској контроли служби безбедности и несхватању улоге и места независних контролних органа", нагласио је Јанковић.

Наравно, Европска комисија бира којим ће појединачним случајевима илустровати појаве о којима се пише у извештају, констатовао је Јанковић, који сматра да је случај "Савамала" најбоља илустрација проблема у владавини права, законитом раду органа јавне власти и правној сигурности грађана Србије.

То је све оно што је извештај Европске комисије, иначе, идентификовао, рекао је Јанковић и напоменуо да то што се случај "Савамала" не помиње у извештају Европске комисије
неће бити охрабрење за сличне поступке.

Јанковић је рекао да, упркос томе што у извештају изричито није поменута "Савамала", власт јасно схвата колико је то негативно прихваћено и оцењено.

Према његовом мишљењу, веома је битно да грађани Србије имају поверења у процес у који се Србија упустила са ЕУ и да тај пут доведе српско друштво до европских вредности, а не само
до формалног учлањења у ЕУ.

Изузетно је важно да ЕУ симболизује те вредности, а не административне, бирократске или било какве друге договоре, поручио је Јанковић.

Упитан о извештајима које, као Заштитник грађана, доставља Скупштини Србије, Јанковић је одговорио да су то јавни документи и да се о њим разговара у јавности, мада Скупштина још није разматрала ни извештај за 2014. годину.

"То није штета за Заштитника грађана, то је пропуштена прилика да се налази тих извештаја узму у обзир и да се по њима поступи, пре него што из Брисела практично добијемо исте те налазе", објаснио је Јанковић.

Сматра да би се на тај начин и Бриселу послала порука да Србија функционише на регулисан и уређен начин.

Можемо сами, користећи своје независне органе, да уочимо пропусте и да их исправимо, прецизирао је Јанковић.

Упитан о делу извештаја Европске комисије о медијима, у Србији, Јанковић је рекао да је у том документу ЕУ на дипломатски начин написала оно што се у Србији одавно зна и што новинари осећају на својој кожи.

"Србија се суочава са недостатком простора за слободан рад медија, због политичких и економских притисака, као и нетранспарентности, па и питања физичке безбедности
новинара", указао је Јанковић.

То све доводи до тога да медији у Србији не остварују своју суштинску улогу коју имају по Уставу, а то је да благовремено и објективно информишу грађане, како би они сами градили своје мишљење о друштвеној стварности, уместо да им ставове црта неко кроз конференције и таблоидна издања, каже заштитник грађана.

Осврнувши се на замерке Брисела да Србија није у потпуности спровела медијске законе, Јанковић је рекао да се у Србији, када постоји проблем у примени закона, не утврђује ко је за то одговоран, него се праве радне групе и пишу стратегије, анализе и акциони планови.

Закони се мењају скоро свакодневно и то штети правној сигурности, јер више ни они који би требало да их примењују не знају шта пише у њима, а камоли они на које се закони односе, рекао је Јанковић и закључио да све остаје слово на папиру, док реалност много каска за оним што закони прописују.