Кер Линдзи: Загреб крив за погоршање односа са Београдом

Кер Линдзи је оценио да је вероватно најинтензивнији пример поремећаја односа у региону био између Србије и Хрватске и то је, истиче за жаљење.

"Да, из Хрватске су говорили 'имамо са Србијом неке нерешене билатералне проблеме, али нећемо због тога блокирати њен европски пут'. А онда је дошао лош заокрет у односима између две државе. Чак и ако односи сада почну да се нормализују, увек ће се постављати питање колико је помирење заиста искрено ако тако мало треба да се оживи национализам", навео је Кер Линдзи у интервјуу за Радио Слободну Европу.

Упитан да ли је српски премијер Александар Вучић могао да учини више како би одвратио лидера Републике Српске Милорада Додика од расписивања референдума о Дану Републике Српске, Кер Линдзи одговара потврдно, али истиче да није добро имати ситуације у којима стално тражите од српског - или било ког другог премијера у конфликтима негде другде - да интервенише.

"Посматрао сам неке друге кризе и сматрам да није добро да званичници врше притисак на своје сународнике у другим државама да ураде или не ураде ово или оно. То се односи, рецимо, и на грчке лидере кад су у питању кипарски Грци, као и, примерице, на политичаре Албаније кад је реч о косовским Албанцима", указао је британски експерт за Балкан.

Сматра да није добро имати ситуације у којима стално тражите од српског или било ког другог премијера да интервенише.

Сигуран је, каже, да премијер Албаније Еди Рама не би желео да се од њега очекује да константно врши притисак на Приштину да учини нешто што међународна заједница жели.

То, поред осталог, сматра Кер Линдзи, није добро и зато што таква очекивања еродирају позицију тих лидера у њиховим сопственим земљама, док јачају положај националиста који их нападају.

"Дакле, то је инструмент који треба да се користи веома, веома опрезно", констатује британски експерт за Балкан.

"Победа једне заједнице не мора да буде губитак друге"

О недељним локалним изборима у БиХ на којима су победиле исте странке и исти политичари, Кер Линдзи каже да победа једне заједнице не мора да буде губитак друге.

"Неопходно је да се појави ново политичко мишљење и деловање, али то одоздо нагоре. Мој утисак је да грађани још увек нису схватили шта Европска унија може да им донесе, а без праве представе о томе, широко прихваћене у популацији, заправо и не знају које им се све могућности отварају уколико следе европски пут. Зато и нису у стању да изврше неопходан притисак на своје политичке лидере", рекао је британски експерт за Балкан.

Политичари, на другој страни, свесно неће ништа да мењају, истиче Кер Линдзи и додаје да актуелна конфронтација између националистичких елита заправо ради за њих саме, па зашто би онда ишта мењали.

"Они се узајамно оптужују, али профитирају од тога јер све неуспехе приписују другој страни. Та зацементирана конфронтација националиста је невероватно нездрава по демократију у Босни и Херцеговини и она земљу држи у блокади. Отуда сматрам да је неопходно ново политичко мишљење", наводи Кер Линдзи.

Наводи да премештања ингеренција могу и треба да се дефинишу на нов начин: "Ако предате неки сет овлашћења централном нивоу власти, нижи, ентитетски нивои, заузврат могу добити нека друга овлашћења од централне владе. Дакле, то би био један хибридни приступ питању расподеле ингеренција."

"Другим речима, можете истовремено извршити и централизацију и децентрализацију", истиче Кер Линдзи.

Европска унија у константној кризи већ осам година

Када је реч о ситуацији у ЕУ, Кер Линдзи подсећа да се Унија већ годинама суочава са бројним проблемима.

"Имали сте финансијску кризу у Грчкој, имате проблем Украјине и односа са Русијом, онда је стигла мигрантска криза, а сада имате и Брегзит, тако да је Балкан испао са дневног реда. А уз то, постоји и снажан осећај у многим европским престоницама да Европска унија најпре треба да среди своје редове пре него што почне да размишља о пријему нових чланица", објашњава британски експерт за Балкан.

То се, подсећа, рефлектовало у Јункеровој изјави да се неће примати нови кандидати до 2020.

Сматра, међутим, да је та Јункерова изјава превише издраматизована на Балкану, с обзиром да и без ње државе-кандидати до тада не би биле спремне за придруживање ЕУ, али би, свеједно - изазвала је разочарање у региону.

"Чињеница је, дакле, и мора се разумети, да ЕУ у овако мултипликованој кризи не може да поклони више пажње Западном Балкану. Томе, наравно, не може да се аплаудира, али ствари тако стоје. На другој страни, у региону се мора схватити да проблеми неће бити аутоматски решени тиме што ће ЕУ да усиса све државе у своје редове", наводи Кер Линдзи.