Бошњак: Србија спремна за решавање отворених питања

Наводећи као стратешки циљ Србије чланство у ЕУ, Бошњак је истакао рад на изради Акционог плана за поглавље 23 које се односи на правосуђе и основна права и Акционог плана за остваривање права националних мањина, који предвиђа велики број афирмативних мера које имају за циљ да унапреде положај националних мањина.

На конференцији Центра за регионализам посвећеној анализи спровођења споразума у области заштите националних мањина које Србија има са Мађарском, Хрватском, Румунијом и Македонијом,

Бошњак каже да је међународна заједница оценила да Србија има добар законски оквир у области заштите права националних мањина, али да постоје одређене препреке у спровођењу.

Бошњак је навео да је Министарство у протеклом периоду остварило веома добру сарадњу с националним саветима те четири националне мањине.

Како је казао, националним мањинама у Србији омогућено је учешће у представничким телима, пре свега смањењем изборног цензуса за политичке странке националних мањина, као и прописивањем повољнијих услова за њихов упис у Регистар политичких странака.
У Србији је, каже, у доброј мери остварен принцип позитивне дискриминације када је у питању право припадника националних мањина на учествовање у политичком животу.

Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић рекао је да би желео да националне мањине буду заиста мостови који повезују државе и народе, а не да буду оруђе за затезање међудржавних односа или монета за поткусуривање у предизборној кампањи.

Закони и Устав Србије, додао је, дају сва права националним мањинама, а велики део поглавља 23 које је недавно отворено у преговорима са ЕУ посвећен је управо положају мањина.

Омеровић каже да Србија треба омогући што је могуће већу заступљеност представника националних мањина у правосуђу, полицији, образовању и здравству, те да треба да буду и на значајним функцијама у институцијама.

Директор Центра за регионализам Александар Попов рекао је да су билатерални споразуми непотребно запостављени као инструмент унапређења права мањина, наводећи да они могу да буду средство раног упозорења на проблеме.

Редовни састанци мешовитих комисија, каже, допринели би да се проблеми евидентирају и да се о њима расправља, а не да се чека да ствар ексалира и добије јаче политичке дименизије па да се тек онда почне о њима разговарати и размишљати.

Истраживање тима Центра за регионализам је, наводи Попов, мањкаво јер је сагледано питање четири мањине - хрватске, мајдарске, румунске и македонске у Србији, али истраживачки тим није имао мандат да утврђује каква је ситуација са српском мањином у тим земљама, те да ће се настојати да се уради и тај део посла.

Говорећи о проблемима, Попов наводи да Србија има проблем с Хрватском који зна да ескалира и запрети блокадом пута ка ЕУ, а то је питање политичке репрезентације хрватске маније на свим нивоима у Србији, односно обавеза да се обезбеде гарантована места, као и српској мањини у Хрватској.

"У Хрватској је то решавно Уставним законом и тамо су гаратована места, код нас постоји природни праг, што није исто. Хрватска чешто приговара да то није реализовано и да ће ако се не реши питање то бити једна од разлога блокаде пута Србије ка ЕУ", каже Попов.

Румунија је, каже, претила условљавањем отварања појединих поглавља решавањем питања Влаха, док мешовита комисија Србије и Македније није ни формирана.

Попов је рекао да је на недавном састанку мешовите комисије Мађарске и Србије констатовано је да су односи најбоји, те да скоро нема неких већих проблема за мађарску мањину у Србији нити за српску мањину у Мађарској.