Европске осцилације грађана Србије

Са два отворена поглавља - о Косову и финансијској контроли, Србија чека зелено светло најмлађе чланице да направи следећи корак. Од Хрватске зависи отварање поглавља која се затварају последња.

"Нисмо ближе ЕУ тиме што ћемо отворити поглавља 23 и 24, али ја не разумем тај ниво ригидности и мањак аргументације Хрватске. Србија се понашала конструктувно и одговорно, а Европска комисија мора да нађе начин или би требало да се нађе нека врста консензуса или договора. Нећемо говорити о роковима да ли ће то бити јун или нећемо стићи у јуну, ми наш посао настављамо", истиче министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Посао је почео 2000. године у Бијарицу, три године касније у Солуну је потврђена европска будућност Западног Балкана. Уследио је Споразум о стабилизацији и придруживању 2008, али је подршка евроинтеграцијама достигла врхунац 2009. када су визе за земље Шенгена постајале само мучно сећање - чак три четвртине грађана рекло би тада "да" ЕУ.

"Пад подршке се бележи већ од 2011. године, то је једним делом било узроковано последицама економске кризе, а била је узрокована и посетом госпође Меркел и веома експлицитним истицањем питања која треба решити између Београда и Приштине зарад даљег напретка", указује Маја Бобић из Европског покрета.

Напредак и нешто већу подршку изазвао је статус кандидата. Чекање подршку спушта за 20 одсто, али она опет расте с почетком преговора у јуну 2013. Оптимизам варира у ишчекивању отварања првих поглавља, задржава се на око 48 одсто. Повећава се, међутим, број оних који би Бриселу рекли "не".

"То је питање које јесте забрињавајуће и има везе и са растом популизма и национализма и глобално и на европском континету, али има везе и са дужином процеса приступања, одсуством конкретних користи, и наравно са свим тим изазовима, и политичким и економским, са којима се и Србија, али и ЕУ суочавају последњиох неколико година", додаје Бобићева.

Терет избегличке кризе Унију је савио више од финансијске. После баука Грегзита, поставља се питање Брегзита. У жару кампање за останак Британије у заједници, британска министарка преиспитује проширење и приступање Србије.

"То је једна директна последица онога што се дешава у Великој Британији намењењо је домаћем јавном мњењу и то не би требало да нас обесхрабри", наводи Јоксимовићева.

Охрабрује податак да чак две трећине грађана верује да Србија треба да спроводи реформе неопходне за улазак у европску породицу, чак и да нису део услова који долазе из Брисела.