Чепурин: Пријем Косова у Унеско кршење Резолуције 1244

"Русија сматра да је став Србије законит и праведан и придаје том питању веома велики значај. Русија ће подржавати Србију у ономе што Београд сматра неопходним за одбрану својих националних интереса", рекао је Александар Чепурин. 

Амбасадор Русије је рекао да се Русија никако не слаже са стратегијом вршења притиска на Србију преко Унеска, у оквиру дијалога Београда и Приштине.

Руски амбасадор је оценио да питање чланства Косова у Унеску није једносмислено, јер директно задире у ингеренције Резолуције 1244 и буквално крши ту резолуцију, коју су 1999. године усвојили сви чланови Савета безбедности УН и која представља правни основ.

"Када говоримо о евентуалном чланству Косова у Унеску, ми говоримо о покушајима да се политизује та међународна структура. У образложењу свог става подршке Србији, Русија полази од тога да у складу са Резолуцијом 1244 Косово није независна држава. Нико није укинуо ту резолуцију и она остаје на снази у својству обавезујућег правног основа косовског регулисања", навео је руски дипломата.

Чепурин је истакао да та резолуција, поред осталог, предвиђа функционисање привремених органа самоуправе на Косову под контролом тамошњих међународних представника, сарадња са косовско-албанским структурама према неопходности мора да се обавља преко мисије УН, односно Унмика.

"Те структуре су важан правни оквир за све што се дешава у тој покрајини. Као друго, седнице СБ УН о Косову редовно се одржавају сваких пола године, последњи пут у августу. Те седнице показују да је ситуација на тој територији далеко од стабилне и мора да остане под пажљивом међународном контролом", нагласио је амбасадор Русије.

Поред тога, а то је према његовим речима важно управо у контексту Унеска, Косово је познато и издваја се по систематском уништавању српских културних, историјских и верских споменика на тој територији.

"Важно је рећи да се то дешавало уз гледање кроз прсте званичних власти у Приштини. Пријем Косова у Унеско је у супротности са Резолуцијом 1244 и преурањен је. Покрајина Косово и Метохија, која је под управом УН, не може да се сматра као правни субјект и зато не може да тражи чланство у међународној организацији", сматра Чепурин.

Захтев у супротности са начелима Унеска

Истакао је да му се допада пуни словенско-српско-грчки назив Косово и Метохија, јер одражава историјску суштину региона, а преводи се као манастирско-црквена земља.

"Такође, веома је важно истаћи да су ти покушаји да се Косово прогура у Унеско у складу са захтевом Албаније, у супротности са основним начелима те организације. Они воде до политизације те водеће организације за заштиту културних добара и нарушавају културу доношења одлука консензусом", рекао је Чепурин.

Руски амбасадор је навео да то може да представља преседан наметања тренутних политичких интереса ужурбаним гласањем, а такви тренутни политички интереси воде до доношења одлука под притиском било којих свакодневних политичких решења, док би такви кораци значајно поткопали углед Унеска, а чланство Косова би подривало темељна начела организације, која је главна у свету у сфери културе.

"Постоје одређене шансе за спречавање те неправедне одлуке. Србија и њени пријатељи активно раде на томе. За пријем Косова у чланство потребне су две трећине гласова учесника Генералне конференције и то је добро познато у Србији. Важно је знати да се рачунају само гласови оних који буду гласали за албански предлог или против њега, док се не рачунају уздржани и они који нису учествовали у гласању", додао је Чепурин.

Руски дипломата је рекао да је за Србију важно да умањи број оних који би гласали за албански предлог и да повећа број оних који би гласали против, подсећајући да у оквиру недавног гласања у Извршном савету Унеска, супротно очекивањима, дефакто већина није прихватила захтев Албаније за пријем Косова.

"У овој драматичној ситуацији, 31 држава од њих 48 на овај или онај начин није подржала предлог да се то питање уврсти у агенду Генералне конференције. Са наше тачке гледишта одређене шансе за блокирање косовске кандидатуре пружа и варијанта коју је понудио Београд. Према овом предлогу доношење одлуке могло би да буде одложено", објаснио је Чепурин, додајући да је за то потребна проста већина гласова присутних земаља.

Према његовим речима, потребно је узети у обзир да више земаља, уз притисак који се врши на њих, преферирају да не заузимају јасан став о овом исполитизованом питању.

"Они разумеју да би гласањем за албански предлог нанели знатну штету својим билатералним односима са Србијом, а то је од посебне важности не само за далеке земље него и за земље у суседству Србије, чије је становништво често пријатељски настројено према Србима, са великим интересовањем за живот у миру и сарадњи. Када би преци тих народа сазнали како гласају власти њихових земаља, превртали би се у гробу", закључио је Чепурин.