Taласање: Ко и зашто звецка оружјем на Балкану?

После јучерашње заједничке седнице влада Србије и Босне и Хрецеговине, премијери двеју држава сложили су се да су могуће тензије, али не и рат.

Да је Балкан и даље буре барута, упркос жељи лидера из регона да га другачије представе, уверен је војни аналитичар Александар Радић.

Сматра да је још увек много оних који су спремни за конфликте, а посебно га брине екстремизам младих који нису ни учествовали у ратовима деведесетих.

Гостујући у емисији Таласање Радио Београда 1, на тему ко и зашто звецка оружјем на Балкану и да ли постоји опасност од избијања ратних сукоба, Александар Радић каже да иза покретања оружаних сукоба мора да постоји политички механизам, за шта је наше подручје погодно.

"Ако имате припремљену подлогу за такав експеримент, још ако злоупотребите и национализам у ту сврху, резултати сукоба неће изостати, јер када једном национализам пустите из боце, више га не можете контролисати", рекао је Радић.

Према његовим речима, таласање у маси народа који су посебно осетљиви на националној основи, нико више не може да стави под контролу, када га једном покрене.

"Хрватска настоји да користи своје чланство у НАТО и предвидела је модернизацију своје војне опреме. То не треба схватити као војну претњу, већ као жељу Хрватске да се наметне као војно интелектуално водећа земља у региону", додао је војни аналитичар.

Радић, такође, каже да је песимиста и да долазе озбиљне године и нема времена за опуштање.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић верује да неће доћи до глобалног сукоба, а на земљама у региону је да мудром политиком избегну да буду увучене у било какав мањи конфликт.

Вук Станковић, такође, као и Радић сматра да је највећа опасност за данашњу омладину и "вест из будућности" национализам.

"Најлакше је распирити национу нетрепељивост међу тим младим људима, јер ми нисмо довољно радили на едукацији", навео је Вук Станковић.

Објашњавајући недавну изјаву и поруку Ангеле Меркел да ако Немачка затвори своје границе за избеглице, може доћи до сукоба на Балкану, Вук Станковић, каже да је та изјава више покушај да се реши та избегличка криза, а код нас је изазвала велике потресе и реаговања, јер смо је ми буквално схватили.

"Што се тиче балансирања између Русије и Запада, ви не можете да седите на две столице, али ипак ми смо енергетски зависни од Русије, а са Западом са друге стране морамо да сарађујемо, а то играње на карту Русије је зато што наши преговори у евроинтеграцијама иду јако споро", истакао је Вук Становић.

Како је рекао, не треба заборавити која су три корака до чланства у ЕУ - то је прво Савет Европе, па чланство у НАТО, па тек онда ЕУ.

"Док се све то не деси та прича о Русији ће бити коришћена с времена на време. Док не прође олуја, мислим да је цела та прича о наоружањима и ратним сукобима само једна димна завеса", напоменуо је Вук Станковић,

Мухарем Баздуљ, новинар и књижевник, каже да се рат води када одређена политичка класа има ратне циљеве, рекавши да сада "мисли да тренутна класа нема те циљеве".

"Недавна изјава Ангеле Меркел да би тренутна ситуација са избеглицама могла да изазове ратне сукобе на Балкану је за унутрашњу употребу", истакао је Баздуљ.

Према његовим речима, тензије постоје, али добро је што не постоји и политичка воља да до озбиљнијег сукоба дође, а сукоб на Балкану много је мање известан него деведесетих пошто су неке земље сада део НАТО пакта.

"То може да се прелије и на Србију и Хрватску која већ има подгрејане емоције, али би из глобалне перспективе било теже сада спровести те сукобе. Ако има места оптимизму, мислим да смо ми сада саставни део света. Ако настане нека светска фрка, ми је нећемо избећи, али да се деси неки балкански рат, то не верујем да ће се десити", напоменуо је Баздуљ.

Били песимисти или оптимисти, саговорници Таласања слажу се у оцени да је јучерашња заједничка седница две владе у Сарајеву добар потез, чак и ако је једини мотив за њено одржавање испуњавање захтева Европске уније.