ЛСВ: Апис на Калемегдану – повратак Црне руке

ЛСВ позива актуелну власт у Србији да се јасно огради од таквих иницијатива и да не дозволи ту, како су нагласили, "својеврсну рехабилитацију зликовца над чијим се атентатом на краљевску породицу 1903. године читава Европа згражавала".

ЛСВ наводи да су Апис и његова "Црна рука" 1903. године "починили и на зверски начин убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу" и да се доводе у везу и са атентатом на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

Странка сматра да "ископавање Аписових костију и њихово сахрањивање на Калемегдану не само у симболичком смислу значе и повратак црнорукашких метода у Србију".

Такве методе, нажалост, како кажу у тој странци, већ су виђене и на појединим локалним изборима у Србији, а нарочито у Војводини, као и код такозваног прекомпоновања власти.

ЛСВ подсећа и да је 100 година "после зверског убиства које је починио Апис, у марту 2003. године, такође, на зверски начин убијен и председник Владе Србије Зоран Ђинђић".

Странка указује да је тим убиством Србија на симболичан и на врло конкретан начин враћена можда и читав век уназад и послата порука да су снаге које се противе било каквој модернизацији земље и даље веома снажне.

Према писању медија, посмртни остаци Драгољуба Димитријевића Аписа, генералштабног пуковника српске војске, требало би да из крипте у грчком Зејтинлику до краја године буду пренети у Србију после 98 година.

Како наводе медији, кости ће из крипте, на којој нема Аписовог имена већ само број 5027, са напоменом да је ту сахрањено Н. Н. лице, бити пренесене на Калемегдан и сахрањене уз све почасти крај војничке цркве Ружице.

У Првом светском рату Апис је био шеф обавештајне службе, али и члан тајне организације "Уједињење или смрт", због чега је и оптужен да припрема преврат, па је стрељан на Солунском пољу 14. јуна 1917. године.

Апис је рехабилитован 1953. године.