Танасковић: Рушење манастира на КиМ је ратни злочин

Захтев Косова да буде члан Унеска, уколико дође на дневни ред, Извршни савет тог тела разматрао би у октобру, а Генерална конференција ће на предлог Савета одлучити о том питању у новембру. У ишчекивању епилога, амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић за РТС говори да ли је Секретаријат те организације добио писмо Хашима Тачија са захтевом, каква је процедура и ко је успешнији у дипломатској борби – Београд или Приштина. Када је реч о захтеву да Косово постане члан Унеска, Београд за сада верује у подршку Русије, Кине, Индонезије, Индије...

Писмо и даље није стигло куда би подносиоци желели да стигне, а то је Извршни савет Унеска. Мислим да се сада воде дискусија и у УН у Њујорку и у Паризу како се односити према новој ситуацији. Сигуран сам да с обзиром на препреке у правном и процедуралном смислу, генерални директор тешко то може да пошаље Извршном савету, тако да ће бити великог притиска на генералног директора Унеска да то писмо проследи.

Да би предлог дошао на седницу Извршног савета, потребна је проста већина од 58 чланица. Од тога су 33 државе признале Косово. Ово нумерички даје шансу Приштини, али да ли и реалну?

Морамо бити реалистични, ако буде усвојен захтев Косова као тачка дневног реда и буде разматран, има знатних изгледа да прође на седници Извршног савета, али уз велику дебату, поделу, постоји могућност да се пронађе решење које не би било у складу са интересима Приштине.

Извршни савет је то тело које препоручује тачку дневног реда за генералну конференцију у новембру и знам да подносиоци савета знају да је Извршни савет мањи проблем од Генералне конференције, где би било озбиљног сучељавања.

Приштински званичници поручују да 15 најутицајнијих земаља лобира за њих, да су имали 130 састанака са делегацијом Унеска током прошле године. С друге стране, министар Дачић из Јужне Америке поручује да верује да дипломатску битку можемо да добијемо. Где можемо и треба да тражимо подршку?

Тврдња да 15 утицајних земаља интензивно лобира за овај захтев није тачна, лобира пет, шест или седам, не више, неке друге по инерцији следе замајац у међународним односима у вези са Косовом, а оно што би могло да нас храбри јесте да у међународној заједници не постоји велико расположење да се ово учини и да има десетак земаља које ће се супротставити.

За оно што су екстремисти Исламске државе урадили у сиријском граду Палмири, директорка Унеска каже да је "ратни злочин". Од 1999. године 236 манастира, цркава, културно-историјских споменика на КиМ били су мете напада. Имајући у виду овај став и ове чињенице, шта ми можемо да очекујемо од те организације?

Јасно је да је оно што се догодило на КиМ ратни злочин, али ми сада треба да се изборимо да однос према томе буде као према злочину Исламске државе.

Какве могу да буду последице евентуалног учлањења Косова у Унеско? Да ли би и колико била заштићена наша баштина?

За сам Унеско био би проблем, појавили би се бројни ентитети који би закуцали на врата и тога се државе чланице плаше. Било би наше културно наслеђе у неповољнијем положају и требало би се за њега борити на нов начин и под новим условима.