Приче са бечког форума: Дајте нам новац - ЕУ није банкомат

Представници цивилног друштва имали су прилику да чују, али и разговарају са премијерима Србије и Албаније, Александром Вучићем и Едијем Рамом, комесаром за политику суседства и преговоре о проширењу ЕУ Јоханесом Ханом и министрима иностраних послова БиХ и Црне Горе, Игором Црнадаком и Игором Лукшићем.

Српски премијер је, говорећи о економској ситуацији у нашој земљи, истакао да је Србија почела са тешким реформама, упркос страшним прошлогодишњим поплавама, нагласивши да су донети нови закони о приватизацији, раду, да су почеле мере фисклне консолидације, да су смањене плате у јавном сектору и пензије, преноси Танјуг.

Упркос напретку у области економије коју су потврдиле и, како је рекао, међународне финансијске институције и политичари, Вучић је додао да је оно што га највише брине регионална стабилност.

"Ми се не плашимо тешких реформи и потеза у будућности, али се мало плашим због стабилности у региону. Много тога ћемо морати да уложимо како бисмо је очували и то ће нам бити најважнији задатак у будућности", рекао је Вучић и захвалио албанском премијеру Едију Рами на смиривању тензија између две земље.

Одговарајући на питања учесника, Вучић је рекао да Србија ради на промени образовног система, попут дуалног образовања, како би се формирали људи који неће чекати посао после школе и факултета, већ ће да развију предузетнички дух и сами да га створе.

Он је поновио да Србија од Европске уније не тражи новац, већ политичку подршку за очување регионалне стабилности како бисмо могли да створимо бољу економску и политичку климу која, иако неће спречити одлив мозгова, барем хоће пружити могућност младима да слободно одлуче да ли ће да оду или да остану.

"Наш посао је да стварамо добро пословно окружење, што значи флексибилно радно тржиште, добре законе и климу за привлачење инвеститора, да се побринемо за јавне финансије, али и да покушамо да променимо наш начин размишљања, јер и даље живимо у самоуправном социјализму, где се од државе очекује да свима нађе посао", рекао је Вучић.

Рама је економској ситуацији у Албанији приступио, како је рекао, не са аспекта бројки, већ тога шта њени грађани желе, односно шта им сусрети на високом политичком нивоу доносе "у џеп".

"Нико неће да говори сутра да су се Вучић и Рама срели, јер то није више историјски сусрет, већ ће питати шта смо донели, нешто ново за џеп грађана или добре намере. И то је суштина", рекао је Рама.

Према његовим речима, Европа је направила политичке кораке ка Балкану пре годину дана, али је истакао да су сада потребни и финансијски.

"Ми прво желимо да будемо Е у ЕУ, а У ће доћи временом. Људи то треба да осете", рекао је Рама.

Лукшић је оценио да су земље кандидати много тога учиниле на путу ка Европској унији како би се подигао ниво владавине права, али је додао да није сигуран да је то исто учињено и када је реч о економији.

Црногорски премијер је додао да економски раст није могућ без без подршке Европске уније, али и реформе образовног система.

Црнадак: Економија земаља у региону као аутобус у филму "Ко то тамо пева"

Шеф босанске дипломатије Игор Црнадак је стање у економији земаља у региону сликовито описао као аутобус у филму "Ко то тамо пева", који се споро креће, често стаје и рекао да се нада да ће то једном бити брзо и спретно као аутомобили у филму "Паклене улице".

"Земље треба да имају више активности како да доведу инвестиције, како да отворе тржишта, и то ће много помоћи земљама. Веома је важно да кључни политичари у земљи и представници цивилног друштва раде заједно. Нема начина ако та сарадња не буде постојала", рекао је Црнадак.

Указујући на то да су "сви Европљани, само што су неки чланови, а остали ће то ускоро постати", Хан је одговорио да ЕУ није само економски пројекат, већ систем вредности.

"Понекад ми се чини да неки ЕУ виде као банкомат, али она је систем вредности који треба да делимо, без обзира да ли је неко члан или није", рекао је Хан.

Поручио је да је одлив мозгова један од највећих проблема, не само у региону, већ у целој Европи, и да је потребно створити услове како би млади остали у својој земљи.

"Сви ми, а то се не односи само на земље кандидате, већ и на чланице, морамо да се запитамо како можемо да допринесемо пројекту ЕУ, а не само како да узимамо од Брисела", рекао је Хан.

Хан је упутио критику и представницима цивилног друштва у земљама западног Балкана, јер не учествују довољно у политичком животу својих држава.

"Некада имам осећај да су политика и цивилно друштво два паралелна живота. Корисније би било када би цивилно друштво било веће у обликовању политичке ситуације, али и у процесу доношења одлука. То је кључно", закључио је Хан.

Отварајући вечерашњи скуп, министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц истакао је значај улоге цивилног друштва за развој демократије, јер оно, како је навео, отвара дебате и подстиче размену мишљења, али и шаље поруке грађана својим изабраним вођама.

"Из моје перспективе, као члана владе, то није увек пријатно, али јесте важно и јесте кључно за демократију", рекао је Курц и констатовао да представници цивилног друштва и влада из региона морају једни друге да виде као партнере јер ће то помоћи развоју западног Балкана.