Неопредељени бирачи између левице и деснице

Ако је за премијера резултат избора неизвестан попут резултата утакмице Челси – Црвена звезда, има ли опозиција на том терену макар шансе за бољу гол-разлику?

"Све странке опозиционе, и ови фрагменти око ДС-а и националне странке, тешко да могу да прођу горе него што су већ прошли", каже политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Опозиција се од прошлих избора још опоравља. Аналитичари верују да су апстиненти из марта 2014. могући резервоар гласова на наредним изборима.

Истраживања показују да је неодлучних данас двоструко више, чак 30 одсто. Ипак, питање је са које стране политичког спектра прићи бирачима, када две највеће партије у власти покривају простор и лево и десно од центра?

"Када је реч о апстинентима, ту се више могу надати леве, либералне или грађанске странке, али када је реч о владајућим странкама – ономе што отпада од владајућих странака, ту већи део колача, ако се не расцепи још који пут, може да оде овим националним, конзервативним или десним странкама", сматра Вукадиновић.

Непокривени политички простор очитији је десно од центра, верују у Цесиду.

"Упркос томе што можемо да говоримо о 20 одсто бирача који инклинирају десном полу, та позиција која заступа десне идеје није заступљена у Народној скупштини, позиција која заступа идеје десније од десног центра који заступа СНС", наводи Бојан Клачар из Цесида.

А на десници је, може се рећи, гужва. Бар четири партије се, понаособ, боре за гласове бирача. Уз разједињеност и кризу лидерства, проблеми и са новцем и партијском инфраструктуром. На левици, кажу аналитичари, ситуација је још сложенија.

"Зато што имамо СПС који је у власти и који заступа левичарске идеје, док је проблем са оним што би требало да артикулишу ДС и СДС у томе што не постоји јасна изборна платформа на којој би то учинили и разлика да ли та платформа треба да буде ближа социјалдемократији или Сиризи", каже Клачар.

Више него било каквој левици и десници, бирачи у Србији, показало се, верују политичком лидеру. Зато би, уверени су аналитичари, политичко изненађење попут Мира Церара у Словенији, који је од политичког анонимуса за месец дана постао премијер, у Србији било преседан.