Изгласан Закон о максималном броју запослених у јавном сектору

19.30 - Усвајањем сета прописа из области образовања завршена текућа седница парламента.

19.00 - Усвојена законска решења о превозу терета и путника у друмском саобраћају.

18.40 - Изгласан Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.

18.30 - Скупштина изгласала измене закона о јавном дугу и о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

18.10 - Парламент усвојио измене Закона о јавним набавкама.

17.50 - Усвојен Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије.

17.05 - Завршена расправа о свих 14 тачака дневног реда ванредне седнице. У току гласање о амандманима. 

10.10 - Почела седница на којој посланици расправљају о амандманима. 

Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, требало би да се смање вишкови, и да се трошкови сведу у одрживе оквире са оптималним бројем запослених, чиме би се унапредила ефикасност јавне управе.

Димензионирање јавне управе треба да обухвати три циља - смањење трошкова запослених, повећање квалитета јавних услуга и смањење трошкова организације.

У образложењу закона је наведено да је његово доношење неопходно, због потписаног аранжмана са ММФ-ом који предвиђа смањење броја запослених за по пет одсто годишње у наредном трогодишњем периоду, што би требало да донесе уштеде од око 0,3 одсто БДП годишње.

Смањење броја запослених у наредном трогодишњем периоду би требало да доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто на ниво од осам одсто БДП годишње.

Закон обухвата запослене у целом јавном сектору, али су из овог акта изузета јавна предузећа чији је оснивач држава.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је да се рационализација броја запослених у јавном сектору неће радити линеарно, већ само тамо где постоје вишкови, док ће у институцијама где нема довољно кадрова бити могуће и запошљавање нових.

Удовички је рекла да ће тај пропис важити највероватније до 2018. године, када очекује да ће се променити споран начин понашања, те закон неће бити потребан.

Држава продаје некретнине

Законом о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије предвиђено је да држава у наредном периоду у оквиру најављене продаје државних непокретности понуди пословне просторе и станове, који су већ дати у закуп и нису нужни за функционисање државе, али не и дипломатска представништва.

Како је министар финансија Душан Вујовић образлажући у парламенту тај предлог закона рекао, тај предлог представља покушај државе да се приближи билансу стања када је реч о имовини.

"Држава још нема детаљан попис имовине, нити јасне критеријуме за управљање друштвеном својином. Предлогом желимо да се у неколико корака приближимо билансу стања, да знамо шта, па да на најбољи начин решимо питање структуре ресурса", рекао је Вујовић.

Вујовић је навео да се очекује да ће држава продајом државних непокретности остварити приход у вредности од око 30 до 40 милиона евра, као и да новац од продаје државних непокретности сигурно неће отићи у текућу потрошњу.

У образложењу закона наводи се да је Уставном прописано да Република Србија уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине.

Скраћење поступка јавних набавки

Парламент је усвојио и измене Закона о јавним набавкама, којим се подиже ефикасност и економичност поступка јавних набавки.

Поступак јавних набавки након усвајања измена закона којим се регулише та област трајаће краће, јер ће процедуре бити ослобођене компликованих и дугих процеса.

Министар Вујовић изјавио је раније, образлажући измене тог закона, да је до сада процес јавних набавки у просеку трајао 200 дана, што је веома споро и не одговара очекивањима предвиђеним у директивама ЕУ.

Изменама закона ће, како је навео, бити дефинисане легитимације оних који имају право да уложе приговор, што раније није било прецизирано па су, како је навео, "неки због својих интереса могли да улажу приговоре и да одлажу процес".

Измене Закона о јавном дугу које имају за циљ стабилизацију и даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у.

Тим законским решењима се ограничава задуживање по основу датих гаранција правним лицима за потребе ликвидности, чиме се уводи додатна финансијска контрола јавног сектора.

Прецизније, у образложењу закона се наводи да су у циљу реализације аранжмана са ММФ-ом, потребне измене и допуне Закона о јавном дугу, првенствено у домену лимитирања намене зајмова за које може бити издата гаранција државе, а то је укидање могућности Републике Србије да даје гаранције за кредите за потребе ликвидности јавним предузећима и другим правним лицима.

Ступањем на снагу измена Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, како је најавио раније министар Вујовић, рокови плаћања локалних самоуправа или комуналних делатности добављачима бити ограничени на 60 дана.

Вујовић је, представљајући тај закон, рекао да ће убудуће рокови плаћања унутар јавног сектора бити дефинисани онако како су постављени и у оквиру приватног.

Нови закон о уџбеницима требало би да обезбеди квалитетне уџбенике који ће бити доступни свим ученицима, као и да заштити породични буџет.

Законом је утврђено је ограничавање максималне цене уџбеника, као и доношење новог плана уџбеника како би се утврдило који су уџбеници заиста и потребни.

Прецизирано је да министар просвете на предлог Комисије за одређивање највише малопродајне цене уџбеника сваке године доноси одлуку о највишој малопродајној цени уџбеника, и то најкасније до 15. марта текуће године за наредну школску годину.

Министарство сваке четврте године објављује јавни позив за подношење захтева за одбравање уџбеника, а уџбеници ће моћи да се наслеђују.

Факултети сами одлучују о броју испитних рокова

Високошколске установе убудуће ће самостално одлучивати о броју испитних рокова, утврђено је изменама Закона о високом образовању.

Изменама тог закона прецизирано је да се број испитних рокова и термини одржавања испитних рокова утврђују статутом високошколске установе.

Изменама се утврђује и граница за завршну годину када студенти могу да рачунају на апсолвентски стаж.

Предвиђено је да студенти уписани у прву годину основних студија школске 2006/2007. па све до школске 2012/2013. године задржавају право да се финансирају из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија.

Скупштина је усвојила и измене Закона о основама система образовања и васпитања, којима се услови за одлазак у пензију запослених у у просвети усклађују са Законом о раду.

Тим законским решењима је предвиђено је да просветни радници имају могућност да одлуче да ли ће отићи у пензију када испуне један од два услова, односно 65 година старости и 40 година стажа, или када испуне оба услова, што је предвиђено и Законом о раду.

Већа конкуранција превозника и боља заштита путника

Посланици Скупштине Србије усвојили су и законе о превозу терета и путника у друмском саобраћају који треба да обезбеде већу конкуренцију транспортних предузећа и бољу заштиту путника.

Циљ доношења ових закона је да се омогући ефикаснији систем транспорта, заштите путници и смањи сива економија због које је држава годишње оштећена за више од 100 милиона евра.

Намера законодавца је да се кроз оба закона омогући лојална конкуренција између транспортних предузећа, а да они који нелегално послују уђу у легалне токове.

Према подацима министарства, Србија губи више од 100 милиона евра због сиве економије у друмском превозу.