Усвојен Закон о конверзији грађевинског земљишта

Применом Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду окончаће се својинска трансформација на грађевинском земљишту и омогућити да се у Србији гради, будући да се законом исправљају неадекватна законска решења из 2009. године, која су неколико година касније оборена пред Уставним судом.

Законом су прописани услови и право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз плаћање тржишне вредности тог земљишта.

Предвиђено је да нема више могућности за инвеститоре да имају право коришћења земљишта, већ могу да бирају између права на закуп или права својине.

Предмет конверзије не може бити грађевинско земљиште које је посебним законом одређено као земљиште које се не може отуђити из јавне својине, као и објеката јавне намене у јавној својини по основу посебних закона.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић рекла је у парламенту, бранећи та законска решења, да ће половина прихода од накнаде за конверзију ићи Агенцији за реституцију, а половина буџету Србије, аутономне покрајине или локалне самоуправе.

Министарка каже да је предложени закон једноставан и лако спроводив и да ће омогућити да конвезрија буде извршена у року од 30 дана, наводећи да је закон важан за Србију посебно када је реч о побољшању услова инвестирања и повећању инвестиција и запослености.

Процена је да је у наредне две до три године могуће од наканде прикупити око 630 милиона евра на страни Агенције за реституцију и исто толико на страни буџета.

Наводећи да је процењена вредност тог земљишта 24 милијарди евра, Михајловић је рекла да ће нови закон омогућити конверзију у право својине, али и право дугорочног закупа на 99 година, уз одређену накнаду по тржишној вредности земљишта.

Продужено важење Закона о отклањању поплава

Скупштина је продужила и важење Закона о отклањању последица поплава у Србији до краја ове године, што је утврђено Изменом закона које је данас усвојен.

Влада је образложила да је продужење важења тог закона потребно како би се пружила помоћ физичким и правним лицима која су претрпела штету од поплава, до ступања на снагу новог закона који ће на целовит начин решити управљање ризицима од елементраних непогода, а који је у припреми.

Од прошлогодишњих мајских поплава у Србији, више од 4,8 милијарди динара исплаћено је као материјална помоћ за укупно 20.288 домаћинстава широм Србије која су претрпела штету.

Поред помоћи породицама, после поплава почела је и санација објеката, а до сада су радови на обнови тих објеката завршени на више од 120 локација у Србији чија је процењена вредност две милијарде динара.

У сарадњи са Светском банком, ЕУ и билатералним донаторима обезбеђено је око 70 милиона евра за пројекте унапређења система за заштиту од поплава.

У сарадњи са УНДП-ом, обезбеђено је 57 милиона динара за изградњу 18 брана за бујичне воде и чишћење корита река на територији општина Крупањ, Мали Зворник, Бајина Башта, Љубовија, Осечина, Врњачка Бања, Косјерић и Лозница.

Потрага за несталима почиње без одлагања

Потрагу за несталим лицима полиција ће почети без одлагања по пријави нестанка, утврђено је изменама Закона о полицији које је данас усвојила Скупштини, а које ће ступити на снагу наредног дана од објављивања у "Службеном гласнику".

Предвиђено је да је полиција дужна да убудуће, у случајевима нестанка лица, без одлагања користи расположиве мере и радње, по пријави нестанка, што би требало да обезбеди ефикасност полицијских истрага отмица и нестанка малолетника, у складу са у јавности познатим "Тијаниним законом".

Измене Закона о полицији, за које је гласало 183 посланика, док је један био против, требало би да доприносу правној сигурности јер омогућавају ефикаснију организацију МУП и поступање у случајевима пријаве нестака лица, као и хитно реаговање у ситуацијама повећаног ризика.

Прецизиране су и процедуре за ангажовање специјалних и посебних јединица, поступање полиције у стању повећаног ризика, које захтева делимичну или пуну приправност полицијских службеника на делу Србије.
Предвиђено је да министар, на предлог директора полиције, у таквим ситуацијама и догадајима налаже извршавање задатака прилагођених насталим потребама.

Специјалне јединице ПТЈ и САЈ биће спојене у нову специјалну јединицу полиције која ће задржати назив САЈ, а у којој ће се наћи најбољи који прођу психофизичке провере, а јасно је дефинисано које су то специјалне и посебне јединице, и услови за њихово ангажовање.

Посебне јединице полиције су Жандармерија, Јединица за обезбеђење личности и објеката и Хеликоптерска јединица, а у Полицијској управи за Београд - Полицијска бригада.

Измене закона предвиђају стварање сектора за људске ресурсе и за стратешко планирање, међународну сарадњу и европске интеграције с обзиром на обавезе из поглавља 24 у преговорима са ЕУ.

Детаљније је разрађена одредба о безбедносној провери, а предвиђено је да се она врши и на основу захтева другог органа. Изменама закона предвиђен је основ за пензионисање одређеног броја људи у МУП који су у својој каријери радили на изузетно тешким пословима и то пре испуњења општих услова за стицање старосне пензје, а који имају навршених 52 године и 30 година ефективног рада на тим пословима.