Бриселски (не)споразуми

Имовина, Парк мира и, за Србију најважније питање, које чини 40 одсто Бриселског споразума - Заједница српских општина. Спорна питања дијалога Београда и Приштине из неуспешне јунске рунде биће решена до краја јула, нада се српска страна.

Време истиче, ставови се не приближавају. Разговорима о енергетици, косовски преговарачи покушавају да реше питање имовине. На мање од тога, Приштина још не пристаје. Свесно одуговлачи због најважније теме за Србију, рекао је директор Канцеларије за КиМ пре наставка техничких разговора.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је Приштина одбила и једну просту реченицу која каже да се питање имовине оставља за неке будуће разговоре.

"Ми имамо јасне доказе о имовини и ми тражимо да питање имовине буде што је могуће пре предмет дијалога", навео је Ђурић.

Намера Приштине да једним потезом реши власништво над целим електродистрибутивним системом на Космету, укључујући хидроелектрану Газиводе и трафостаницу Валач, за Србију је неприхватљива. Потребне су гаранције, кажу аналитичари.

Душан Јањић из Форума за етничке односе рекао је да се јасно каже да се споразумима који су потписани не прејудицира питање власништва над јавним компанијама и државном имовином и да ће то бити предмет даљих разговора.

"Све у свему, очекујемо три споразума појединачно, телекомуникације, ЗСО, електропривреда и један о општим принципима или тзв други бриселски споразум", навео је Јањић.

Надомак закључивања првог, две стране постигле су договор о телекомуникацијама. Кад га буду парафирале, Космет ће добити регионални позивни број 383. Статусно неутрални - за географску област - 038 за Приштину и 011 за Београд, из другог смера, по цени локалног позива и без роминга за мобилну мрежу. Телеком Србија са 200 запослених остаје на Космету.

"Телеком Србија добија трајно лиценцу за фиксну телефонију на простору КиМ и лиценцу за коришћење мобилне телефоније, несметану употребу све инфраструктуре и признавање, што је преседан, признавање власничког статуса за сву имовину Телекома Србије на Косову", рекао је Ђурић.

Косовски премијер нема превише маневарског простора код Заједнице српских општина, не само због услова које му је испоставила Ангела Меркел. Тако ситуацију виде поједини приштински аналитичари. Аналитичар Бетљут Бећај каже, нису у питању формалне препреке.

"У оквиру нашег закона локалне самоуправе заснованог на Ахтисарују, а тај је план инкорорирао и европску карту локалне самоуправе, наше општине имају велика овлашћења и ова борба око тога да ли ће бити додатних извршних овлашћења по мени остаје неразјашњена", каже Бећај.

Нејасно је и шта ће бити са Парком мира. Едита Тахири каже од јесени ће мостом на Ибру у Косовској Митровици пролазити возила. У Београду то негирају, кажу да са српском страном о томе нико није разговарао.