Макалистер: Велики напредак Србије

Дејвид Макалистер сматра да је Србији и њеним суседима потребна европска перспектива иако у ЕУ влада умор од проширења, преноси Танјуг.

Известилац ЕП је у чланку за немачки дневник подсетио да је премијер Вучић био на инаугурацији хрватске председнице, да је као први српски премијер посетио Тирану, као и да 16 година после краја сукоба премијери Србије и Косова, уз посредовање шефице европске дипломатије Федерике Могерини, седе заједно и преговарају о нормализацији односа.

"То пре пар година није било ни замисливо", наглашава Макалистер.

Политика проширења је од користи како ЕУ тако и суседима, јер показује да појам Европе као "јединственог пројекта мира" нису само речи прошлости.

Макалистер подсећа да је 1. маја 2004. у чланство примљено десет нових чланица, а да су тада многи страховали да ће то довести до огромног раста незапослености и пада зарада.

Тако је једно истраживање из фебруара 2004. показало да сваки пети Немац подржава ширење на исток, а да су у међувремену многе нове чланице као што су Пољска или балтичке државе достигле старе чланице и имају чак боље економске резултате.

Ширење на исток, наглашава Макалистер, допринело је политичкој и економској стабилности у директном суседству и није имало значајног утицаја на европско и немачко тржиште рада, а та политика је Немачкој донела економске користи.

На даље проширење, како је указао, критички гледају многи Европљани, а тај феномен се у политичком Бриселу назива "умор од ширења", што је посебно видљиво када је реч о проширењу на југоисток Европе.

Пријем нових чланица пре 2019. председник Европске комисије Жан Клод Јункер је с правом искључио као могућност, констатовао је Макалистер.

Према његовим речима, високи темпо проширења био је потребан, али истовремено је и велико оптерећење за делотворност ЕУ, те је због економско и финансијско-политичко затегнуте ситуације сада приоритет учвршћивање ЕУ пре даљег ширења.

Та политика консолидације, како је додао, није у супротности са веродостојном и искреном европском перспективом за земље Западног Балкана.

Корист приступног процеса за све

Макалистер је упозорио да се не сме потценити трансформишућа снага приступног процеса и корист за земље чланице, као и државе суседе.

Државе Западног Балкана које нису чланице ЕУ налазе се у срцу нашег континента, и окружене су чланицама Уније, те би конфликт у том региону не само уназадио развој у самом региону већ би безбедносно-политички угрозио целу ЕУ, упозорава Макалистер.

Да би се Западни Балкан стабилизовао, Унија би требало да региону посвети посебну пажњу.

Приступни процес може послужити као подстицај за спровођење потребних политичких и економских реформи, као и за решавање постојећих конфликата.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, како истиче Макалистер, посебно је свесна значаја Западног Балкана.

Макалистер подсећа да је она иницирала одржавање конференције о Западном Балкану, састанак од историјског значаја, имајући у виду ближу прошлост.

Макалистер такође поручује да је за Србију и остале земље кандидате јасно да приступ може уследити тек када политички и економски предуслови за чланство буду стварно у потпуности испуњени.

"Пут је дуг и препреке високе. Србија је од марта 2012. званично кандидат. Међутим, до данас није отворено ниједно од 35 поглавља", указује Макалистер.

Наглашава да ће Београд морати да направи велики напредак посебно у области владавине права, борбе против корупције, модернизације администрације и усаглашавања спољне политике.

"Даљи значајни предуслов за приступање ЕУ је нормализација односа са Косовом", закључио је Макалистер.