Српски поглед на грчку кризу

Дан након референдума на којем су Грци рекли "не" међународним кредиторима, на питање шта даље, још нема одговора. Саговорници Интернет портала РТС-а наводе различите могуће сценарије за расплет вишегодишње грчке кризе.

Слободан Марковић, историчар и професор на Факултету политичких наука, подсећа да је грчки дуг 2014. порастао на рекордних 174 посто БДП-а и додаје да што је већи дуг поверилац мора више да води рачуна о дужнику, али да су повериоци сада ти који у рукама држе будућност Грчке.

"Посебно је важно које ће потезе повући Европска централна банка, која једина може да спречи колапс грчког банкарског система. Као што је познато, утицај Немачке у ЕЦБ је кључан. Најављена смена Варуфакиса је потез који би требало да задовољи Берлин", указује Марковић и додаје да само изградњом поверења на релацији Берлин–Атина може се решити садашња криза.

Марковић оцењује да Грчка има знатан утицај на остале балканске земље.

"Овако осакаћена економском кризом Грчка је несумњиви економски лидер Балкана. Њен укупан номинални БДП је и сада пет и по пута већи од српског, а по глави становника три и по пута. Свако даље урушавање грчке економије може неповољно деловати на остале балканске земље и у погледу брзине европских интеграција за земље западног Балкана, и у погледу нивоа страних улагања за цео регион", подсећа професор ФПН-а. 

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар, очекује да дође до компромиса између Грчке и кредитора, али, како каже, не због Грчке и њеног лидера Ципраса већ да би се спречили даљи потреси и поделе у еврозони.

"Изјашњавање грчког народа представља неку врсту прекретнице у уређивању односа у целом свету и неку врсту жутог картона и строже опомене господарима глобалних финансија и онима који кроје односе у савременом свету", наводи Вукадиновић.

Сматра да ће грчка криза утицати на Србију, мање у економском а више у политичком смислу и додаје како не мисли да је могуће формирање нове Сиризе и трагање за "српским Ципрасом" већ, како каже, преиспитивање курса српске владе.

Јово Бакић, социолог, каже да очекује да се наставе уцене кредитора предвођених Немачком, и додаје и како је то нешто што је сасвим извесно и што референдум није могао много да промени.

Бакић истиче да уколико кредитори не понуде репрограм Грчкој и отпишу део дуга, сасвим је могућ излазак ове земље из еврозоне.

"Ја се бојим да ће се тако нешто и десити и да ће Грчка изаћи из еврозоне, јер код крупног капитала постоји једна изражена воља да се не дозволи јачање умерене левице коју они зову радикалном", сматра Бакић.

Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије, понавља како је јасно да референдум сам по себи не може ни на који начин да реши будућност Грчке и додаје да највећи део бирача није знао за шта или против чега гласа.

Напомиње да остаје питање зашто су европске банке и институције толико дуго затварале очи пред начином функционисања грчке државе и друштва, те земље која је одавно смештена у пословицу која мери нечију задуженост.

Јовановић сматра да је сасвим сигурно да популистичка и демогошка политика Сиризе грчку кризу неће довести корак ближе решењу него ће је само накнадно компликовати и додаје како грчка криза не може утицати на нашу државу изузев, како каже, "појављивања неке локалне варијанте Сиризе".

Љубомир Маџар, економиста, истиче да референдум свакако неће подићи расположење поверилаца нити ће их учинити више благонаклоним према Грчкој, која је овом одлуком ојачала своје преговарачке позиције.

"Ситуација је веома неизвесна. Не зна се како ће се то даље развијати, и верујем да то не знају ни они који су актери и они који ће преговарати. Једно је сигурно, а то је да Грцима ни од овог одговора неће бити добро, као што им не би било добро ни да су одговорили супротно", сматра Маџар.

Анализирајући економску ситуацију, Маџар указује како су "Грци сувише мали да би учинили нешто велико на светској финансијској позорници".

"Верујем да неће бити драматичних промена, то су та мала подрхтавања која су сасвим разумљива с обзиром на то шта се десило у Грчкој и с обзиром на догађај који има снажне импулсе, али не толико снажне да битно поремети токове у светском финансијском систему", подсећа Маџар и додаје како ни Србија неће осетити последице грчке кризе.

Миливоје Михајловић, директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима, сматра да ће се тек показати колико ће политички капитал Ципрасу користити у дијалогу са Европом и да ће већ данас или сутра Европа одговорити на исход референдума у Грчкој.

Михајловић подсећа да ситуација није толико драматична када је у питању судбина ЕУ, али да се боји да је грчки однос са повериоцима променио однос дужника и поверилаца и да ће променити и услове под којима се земље задужују.

Слободан Марковић, уредник у новинској агенцији Бета и некадашњи дописник те агенције из Атине, истиче да у практичном смислу, "не" на референдуму значи да банке неће почети да раде јер немају готовине и да се гомилају губици који су само у првој недељи од када су банке затворене, премашили милијарду евра.

"Уз то, становништво остаје без новца, социјалне помоћи, болнице без лекова, приватна предузећа почињу да губе уговоре и не могу да набављају материјал. Исто је и у пољопривреди, где ће кроз који дан или недељу почети несташица сточне хране, па се поставља питање да ли ће бити млека, јаја и меса, јер и та производња увелико зависи од увоза сировина, који је стао", истиче Марковић.

Сматра да Грчка сама себе не може да спасе, јер, да је могла, то би већ учинила.

"Грчку једино може да спасе 'свет', односно ЕУ, под условом да смогне смелости, маште и знања да на нов начин реши дужнички проблем јер се класична решења примењена на Грчку нису показала као делотворна", објашњава Марковић.

​Додаје да је извесно да ће се, због грчке кризе, земљама-кандидатима највероватније одложити пријем у ЕУ.

"ЕУ прво мора да реши ту кризу и да преуреди свој систем да јој се такве кризе не би понављале, док има и других проблема од којих је британски само један", закључује Марковић.

 Ивана Нешовић, српска одбојкашица која тренутно брани боје грчког Олимпијакоса, сматра да су Грци оптимистичан народ који није склон предаји и да ће се извући из тренутне кризе.

"Не волим да јавно износим своје политичке ставове ни за нашу, нити за било коју другу земљу. Искрено не знам шта ће бити и како ће се ово одразити на народ уопште. Грци су оптимистичан народ, нису склони очајању и предаји, тако да верујем да ће се извући из сваког облика кризе. Заиста нисам приметила неке велике промене у начину живота", рекла је Нешовићева.

На питање како ће се политичко-економска ситуација одразити на грчки спорт, Ивана је кратко рекла:

"Њима је спорт на првом месту, тако да не верујем да ће то пропасти."