Посланици о потврђивању споразума

13.00 - Завршена расправа о потврђивању споразума држава чланица Северноатлантског уговора и осталих држава учесница у "Партнерству за мир". Сутра о амандманима на измене Закона о хипотеци. 

12.20 - Подршку споразуму најавиле су странке владајуће већине и опозиционе ДС и СДС. 

10.50 - Сарадња Србије са НАТО, под окриљем програма "Партнерство за мир", све је интензивнија и садржајнија, рекао је пред посланицима министар Братислав Гашић.

10.10 - Почела седница парламента на којој посланици расправљају о потврђивању споразума држава чланица Северноатлантског уговора и осталих држава учесница у Партнерству за мир. 

Сарадња Србије са НАТО, под окриљем програма "Партнерство за мир", све је интезивнија и садржајнија, изјавио је министар одбране Братислав Гашић, истичући да је Србија војно неутрална земља.

Представљајући посланицима споразум држава чланица Северноатлантског уговора и осталих држава учесница у "Партнерству за мир" о статусу њихових снага, са додатним протоколима, Гашић је истакао да његово потписивање не значи никакав улазак у НАТО, нити приближавање тој организацији.

"Србија жели партнерства и пријатељства и на истоку и на западу. Овим спораузмом ћемо битно олакшати организацију, одлазак у војне мисије. Ово је само споразум који ће олакшати наше функционисање", рекао је Гашић, додајући да су неке земље у "Партнерству за мир", али нису чланице НАТО.

Министар је подсетио да се сарадња Србије са НАТО реализује под окриљем програма "Партнерство за мир", којем је Србија приступила 2006. године.

Гашић је додао да посебан облик сарадње Србије са НАТО представља Група Србија-НАТО за реформу одбране, која је основана 2006. године ради обезбеђења подршке спровођењу реформи у систему одбране од стране Алијансе и држава које су њене чланице, а да нови моменат те сарадње представља отварање Мисије при НАТО и Војног представништва у њеном саставу, као и све интезивнија сарадња са НАТО комитетима и радним групама.

Споразум, о чијој ратификацији посланици расправљају, сачињен је 1995. године и представља примарни механизам дефинисања привилегија, ангажовања и имунитета припадника снага једне државе чланице Споразума на територији друге државе чланице Споразума.

Примена тог споразума, како је додао Гашић, омогућава несметану војну сарадњу, а пре свега у погледу припреме и реализације војних вежби и изградње потребних капацитета за ангажовање у мултинационалнм операцијама, ангажовања у појединим механизмима успостављеним под окриљем "Партнерства за мир", као и транзита војних снага кроз територију држава потписница и обезбеђења потребне логистичке подршке од стране државе домаћина.

"Приступање овом споразуму представља један од приоритета Србије у процесу ангажовања у програму 'Партнерство за мир', управо из разлога што досадашња пракса указује да овај споразум, заједно са споразумом који се односи на безбедност информација, омогућава оптимални обим сарадње са НАТО усмерене на подршку реформи система одбране и достизања интероперабилности Војске Србије за ангажовање у мултинационалним операцијама", навео је Гашић.

"Страни војници кроз Србију само уз позив"

Подршку споразуму најавиле су странке владајуће већине и опозиционе ДС и СДС, а министар одбране Братислав Гашић и посланици су током расправе поручили да ниједна страна војска неће моћи да користи капацитете наше војске, нити да пролази кроз нашу територију без позива Србије.

Министар је прецизирао и да држава неће испоручивати припадника војске држави у којој је против њега изречена смртна казна, будући да смртна казна не постоји у правном систему Србије.

Посланица СНС-а Марија Обрадовић рекла је да је врло важно да Србија буде укључена у све механизме у оквиру Програма "Партнерство за мир".

Дубравка Филиповски из НС-а рекла је да ће се ратификацијом споразума омогућити несметана војна сарадња међу земљама потписницама, а пре свега у погледу припреме и реализације војних вежби, учешћа у мултинационалним операцијама, као и да је споразум, поред осталог, важан због именовања официра Војске Србије на позиције Штабних елемената партнерстава.

На важност ратификације споразума указао је и посланик ДС-а и некадашњи министар одбране Драган Шутановац, наводећи да се кроз њега подиже оперативна способност војске, а да Србија тиме прави и додатни корак, поред ранијих међу којима је и учешће у мировним мисијама, на лакшем отварању поглавља.

Горан Богдановић из СДС-а подсећа да је сарадња са НАТО започела за време мандата Бориса Тадића, те да је приступање Србије овом споразуму корисно за Србију и да он омогућава оптимални обим сарадње са НАТО у оквиру реформе система одбране.

Посланик СПО-ДХСС-а Александар Чотрић рекао је да је време да се поведе расправа о евентуалном чланству Србије у НАТО и да не треба раздвајати улазак Србије у ЕУ и у НАТО, јер већина земаља које се налазе у НАТО су и чланице ЕУ.

"Ми у СПО сматрамо да би приступање овом западном савезу колективне безбедности требало да буде циљ Србије, с обзиром на ситуацију у нашем окружењу", рекао је Чотрић, додајући да би евентуалним уласком Србије у НАТО Русија добила само једног пријатеља и савезника више, а нипошто противника.

Посланик СДПС-а Владимир Маринковић рекао је да ће споразум допринети модернизацији српске војске по нижој цени, борбу против криминала и корупције, али и да убедимо стране инвеститоре да је њихов новац сигуран у Србији.

Подршку ратификацији споразума ускратиће посланик Преокрета за Србију Јанко Веселиновић, а као разлоге за то навео је најаву Мађарске, чланице НАТО, о подизању зида на граници са Србијом, чиме ће Србија бити изолована од остатка света.