Подгорица и Приштина цртају границе, ко је у праву?

Живописни али често непроходни предели Проклетија између територија Косова и Метохије и Црне Горе, за житеље пећке општине превазилазе вредност шума и пашњака.

Мештани више села изнад Руговске клисуре, у близини врха Чакор, тврде да ће демаркацијом граница њихова имања припасти Црној Гори, односно да ће Црна Гора упасти 40 квадратних километара на косовску територију.

Риза Смака из Алијансе за будућност Косова сматра да треба да се узимају постојеће границе у складу са Уставом из 1974. године, будући да, како каже, има гласина да је косовска влада тајно преговарала и да је начинила неке уступке.

Расправа у косовској скупштини изазвала је различите реакције.

Опозиција је критиковала владу за, како кажу, уступке, али су се на крају ипак сложили о тексту резолуције и граници из 1974. године.

У министарству спољних послова у Приштини су рекли да резолуцији не треба придавати важност онолико колико то жели опозиција.

Кажу и да је споразум у завршној фази и да се ускоро може очекивати његово потписивање.

У Подгорици су изненађени поступком Приштине. Кажу да ће се демаркација одређивати на основу катастра, а не политичких ставова, те да преговори нису завршени.

Министар спољних послова Црне Горе Игор Лукшић каже да суштина преговора није да ли се узима као полазиште 1974. година, већ да је суштина да се кроз одређену комуникацију катастарским доказима одреди коме одређена територија припада.

Представницима Срба у косовским институцијама смета уопште помињање разграничења.

Посланик Српске листе Славко Симић каже да косовски политичари гаје велики анимозитет према Уставу СРЈ и било којем уставу из тог времена, тако да је, сматра Симић, лицемерно да се неко позива на Устав из 1974. године и да одређује границе према њему.

Територију Косова и Метохије од Црне Горе дели простор дуг 80 километара.

Разговори о демаркацији трају од 2011. године. Претходно су косовске власти завршиле демаркацију граница с Македонијом и Албанијом.