СДС, СДПС и ЈС за промену Устава и смањење броја посланика

Дебата о реформи политичког система ће бити настављена у петак, 10. јула, када ће своје ставове о том питању изнети ПУПС, ДС, СПС И СНС, преноси Танјуг.

СДПС И СДС сматрају да Скупштина Србије треба да има 150 посланика, док је из ЈС поручено да број посланика треба смањити, али нису изашли са конкретним бројем.

СДС је против писања новог Устава и сматра да је потребно изменити садашњи, за којег наводе да није довољно добар.

У овој странци тврде да је био "плод компромиса политике која је Србију усмеравала ка ЕУ, а коју је представљао Борис Тадић, и политике ДСС и премијера Војислава Коштунице и лидера СРС Томислава Николића, који су тада оштро били против уласка Србије у ЕУ".

Ненад Константиновић из те странке поручује да Србија треба да буде подељена у више изборних јединица, најмање 15 или до 30, у којима би се бирало по 10 или по пет представника грађана, како би све општине имале своје представнике у парламенту.

Напомиње да је његова странка за увођење персонализованог пропорционалног система, непосредан избор градоначелника и председника општина, али и за промену Закона о референдуму, како би се у политичку праксу увело чешће организовање референдума на локалном, регионалном и републичком нивоу.

Константиновић је, говорећи о избору председника Републике, рекао да би, уколико се Србија определи за непосредан избор, требало повећати његова овлашћења на уштрб владе и премијера, а да председник, уколико се буде бирао у парламенту, треба да има овлашћења као до сада или нешто мања.

Шеф посланика СДПС Милорад Мијатовић навео је да би Скупштина Србије требало да има 150 посланика, војвођански парламент 80, локални парламенти од 19 до 59 одборника, а да би у Србији требало да буде уведен персонализовани пропорционални систем.

Према том систему, 70 одсто мандата би се распоређивало на основу резултата кандидата у њиховим срединама, а 30 одсто на основу одлуке подносиоца изборне листе.

СДПС је за увођење степенастог цензуса, који подразумева да изборни праг за парије које самостално наступају буде три одсто, пет одсто за коалицију две партије, седам одсто за коалиције које чине три партије и девет одсто за оне које чине четири и више партија, као и да Србија буде подељена на 150 изборних јединица, колико би било и посланика.

Покрајина и општине биле би подељене на онолико изборних јединица колико имају посланика, односно одборника.

Према мишљењу те странке, треба донети закон о влади, који би садржао дефинисане ресоре, називе министарстава и бројчани састав, а њу би чинило 18 чланова, односно председник, два потпредседника и 15 министара.

Став те странке је и да председника државе треба бирати у парламенту, што је, како сматрају, најефикаснији модел извршне власти.

Уз напомену да је ЈС за промену Устава и да је најпре неопходно постићи сагласност о томе шта у постојећем Уставу треба променити, заменик шефа посланичке групе те странке Петар Петровић поручује да приликом одређивања броја посланика треба водити рачуна о равноправној заступљености свих региона.

"Треба да водимо рачуна да сви делови Србије буду адекватно заступљени у парламенту. Није ЈС против београдизације, али је нереално да Београд, без обзира што има два милиона становника, буде представљен са једном трећином посланика, а да многи крајеви и региони немају посланике", рекао је Петровић.

ЈС се, како је напоменуо, залаже да у Србији остане пропорционални изборни систем, уз неке евентуалне модификације, и уз поштовање начела природног цензуса за националне мањина, али и да власници мандата буду посланици и одборници, а не странке.

"Ако задржимо пропорционални систем, ЈС се залаже да власници мандата буду посланици и одборници. Мислимо да су посланицима и одборницима као власницима мандата дата сувише велика овлашћења", рекао је Петровић, додајући да председник Србије, као и градоначелници и председници општина, треба да буду бирани по већинском систему.

Петровић је указао да има утисак да неке независне институције желе да прошире свој утицај и да "малтене праве четврту грану власти", те да би Уставом требало да се прецизирају њихова овлашћења, права и обавезе.