Шкулић: Сумњиви мотиви БиХ за изручење Орића

Ратни командант муслимана Сребернице Насер Орић требало би да остане у Швајцарској до одлуке тамошњих власти о захтевима за изручење, које су тој држави у прописаном року поднеле Србија и Босна и Херцеговина.

Да ли ће остати у екстрадиционом притвору, у којем је од хапшења по српској потерници 10. јуна, или ће му бити одређена нека друга мера обезбеђења присуства, ствар је одлуке швајцaрских правосудних органа који о томе одлучују, рекао је за Танјуг професор Правног факултета Милан Шкулић.

Наиме, према Европској конвенцији притвор се окривљеном може укинути ако захтев за изручење и пратећа документација не буду достављени замољеној страни у року од 18 дана од притварања, а како је Србија то учинила у прописаном року, Орић, за сада, до неке нове одлуке швајцерског суда, остаје у екстрадиционом притвору.

Када је у питању одлука о изручењу Србији или БиХ, професор Шкулић наводи да она зависи од процене швајцарског суда да ли постоји основана сумња да је Орић починио кривично дело због којег се тражи, као и да ли је то дело било обухваћено неком ранијом пресудом.

"По ставу наших органа реч је о новим догађајима, био је на командном положају, има сведока који тврде да је учесвовао у акцијама у којима су почињени ратни злочини, иако његова одбрана тврди да је он већ правоснажно ослобођен оптужби у Хагу за дела која га тражи Србија", навео је Шкулић.

Професору су такође сумњиви мотиви БиХ за изручење Орића, с обзиром на то да је тамошње тужилаштво своју истрагу против њега објавило тек када је постало извесно да је Србија затражила његово изручење.

"Пре тога се никада јавно нису о томе оглашавали. Према томе изгледа да је мотив захтева БиХ за изручење Орића да се спречи његово изручење Србији", навео је професор, наводећи да сама та чињеница доводи у питање аргументе БиХ у прилог одлуке о изручењу да је он њихов држаљанин.

Србија је потерницу за Орићем расписала 2014, због сумње да је починио кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992. године.

Информација да је поднет захтев за изручење Србији објављена је 21. јуна, а дан касније тужилаштво у БиХ је саопштило да води истрагу "Насер Орић и други", која је покренута 2006.

Према тврдњама босанског тужилаштва, Орић је испитан 2008. по захтеву Окружног тужилаштва Бијељина, а 2009. је одлуком Суда БиХ предмет прешао у надлежност Тужилаштва и Суда БиХ.

С обзиром на то да се ради о особи која је држављанин БиХ и доступан правосудним органима, као и да се одазива на позиве правосудних органа тужилаштво БиХ, како је објашњено, није тражило одређивање притвора, или других мера.

Орић је бивши командант муслиманских снага кога је Хашки трибунал осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Након жалбе на пресуду, Орић је проглашен невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу".

По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне Одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.

Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница.

Орић са сарадницима је у јулу 1995, пре него Што је Војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике БиХ.