Ђурић: Наставити пројекат правне помоћи расељенима

Марко Ђурић је, на округлом столу поводом завршетка пројекта "Подршка спровођењу стратегија за интерно расељена лица, избеглице и повратнике - правна помоћ", рекао да се ради о пројекту који се завршава после две и по године, који је финансиран из претприступних фондова ЕУ, а у оквиру којег је пружена правна помоћ у 5.587 предмета, од којих је до краја затворено 1.856, а и даље отворено 3.731, преноси Танјуг.

Ђурић је оценио да је битно да се овај пројекат даље финансира како би се помогло расељеним лицима са Косова и Метохије, пошто је њихових било 90 одсто предмета којима се бавио пројекат.

Према његовим речима, интерно расељеним лицима је пре свега пружана правна помоћ у предметима за надокнаду уништене или противправно узурпиране имове, али и неисплаћених надокнада за рад у предузећима на Косову и Метохији.

"Број предмета који су захваљујући донаћији ЕУ узети у рад и број људи којима је пружена правна помоћ је огроман и можемо бити задовољјни. Међутим, веома мали број интерно расељених лица пред косовским правосуђем је нашао лек и правду", констатовао је Ђурић.

Ђурић је истакао да су интерно расељена лица са Косова и Метохије пријавила да је потпуно уништено више од 34.000 стамбених објеката, те да нису успели да остваре систем компензације, додајући да се на Косову наставља некажњено уништавање имовине и спречава повратак, те чак паралегалним поступцима опструира повратак и легализује узурпација имовине.

Искуство у Босни и Херцеговини, према његовим речима, показује да уз добру вољу и приљежнији однос међународне заједнице проблеми расељених лица могу бити решени.

Међународна заједница, како је подвукао Ђурић, не сме дозволити да се дозволи несметано одвија процес легализације отете имовине, и расељени терају да се интегришу у централној Србији.

Нагласио је да ће Србија бити савезник међународној заједници и институција самоуправе у Приштини, од којих очекује велики ангажман у наредном периоду, за успостављање мултикултуралности, толеранције и инклузије на Косову и Метохији.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт указао је да је ЕУ са 2,3 милиона евра финансирала овај порјекат како би помогла у решавању проблема избеглих и расељених лица у пружању бесплатне правне помоћи.

"Важно је рећи да ЕУ нуди бесплатну правну помоћ избеглим и интерно расељеним од 2008. године. Ово је већ четврти пројекат заредом који спроводимо. Укупна вредност донација у тој области премашује 6 милиона евра", нагласио је Давенпорт.

Давенпорт је истакао да је помоћ правника, који се ангажују преко пројекта, да расељеним пружају помоћ у решавању њихових имовинско-правних послова и заступањем пред судовима, значајна, јер су тим лицима често потребна финансијска средства за пут на Косово и ангажовање правног заступника.

Правни тим, како је констатовао, успеснсо је водио случајеве пред свим судовима на Косову, те је само током овог пројекта решено више од 1.800 предмета. Ако се саберу сви предмети од 2008. ЕУ је помогла у решавању, како је додао, више од 2.400.

"Помагање људима да реше имовинско правне спорове значи да им помажемо да затворе иза себе болно поглавље у свом животу које је предуго трајало. Када поврате своју имовину могу да одлуче да ли ће се поново ту настанити или продати те некретнине. Али барем једна важан део њихових проблема је решен. Свесни смо да постоји још велика потреба за оваквом помоћи јер је 3.572 нерешених предмета", указао је Давенпорт додајући да је ЕУ решила да финансира још једна овакав пројекат чија реализација треба да почне у другој половини ове године.

Комесар за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић указао је да је од јуна пре 16 година са Косова у централну Србију дошло 210.000 људи, наводећи као податак да од 42.000 Срба, колико је живело у Приштини некада, данас има свега 26, у Призрену 20-так, а у Пећи, Урошевцу, Ђаковици и Вучитрну нема ниједног повратника.

"Ово је најскупљи и најнеуспешнији повратак на свету по броју никада довршених судских поступака, по броју узурпиране имовине, и напада", оценио је Цуцић.

Једна од корисника правне помоћи Драгана Јовановић, која је 1999. избегла из Приштине, описала је свој лучај, и навела да је уз правну помоћ ЕУ успела да добије право пред судским инстанцама, али да ни након пресуде иста није спроведена.