Крихбаум: Србија јошš није испунила услове, али држžи кључ

Гунтер Крихбаум је поручио да од Србије зависи када ће преговори почети. 

Крихбаум је, у интервјуу за Дојче веле, рекао да су за поглавља 23 и 24, која се тичу правне државе и која би заједно са поглављем 35 требало да прва буду отворена, достављени акциони планови које сада разматра, преноси Танјуг.

Европска комисија, али је упозорио да досадашње искуство проширења ЕУ показује да такви планови могу неколико буду да буду враћани на дораду.

"Код поглавља 35 такође има отворених тачака, али сам оптимиста јер се много ствари - рецимо на пољу телекомуникација и енергетике - одвија у добром правцу", рекао је овај политичар Хришћанско-демократске уније и посланик Бундестага од 2002. године.

Он је указао да остаје питање слободе кретања на мосту у Митровици или статус Заједнице српских општина, истакавши да у тим питањима "ствари ни изблиза не стоје онако како је Комисија тражила како би се почело са поглављем 35".

"Зато је у рукама Србије то када ћемо почети са преговорима. Почећемо чим буду испоручени резултати и испуњени услови", поручио је Крихбаум.

На примедбу новинара да ствар лежи и у рукама Приштине, посебно што се тиче Заједнице српских општина, и да политичари у Београду често тврде да се Србија кажњава због инертности косовске владе, он каже да та слика, у најмању руку, није потпуна.

"Јер ради се и о објављивању токова новца, транспарентности финансија, а ту се Србија пита. Није од помоћи ни реторика српског председника који тврди да Косово јесте и остаје интегрални део Србије. То не доприноси наставку преговарачког процеса", указује Крихбаум.

Немачки посланик истиче да се свакако мора препознати да је циљ премијера Србије Александра Вучића да уведе земље у ЕУ и да он активно ради на томе, али и да би помогло уколико, како каже, тај конструктивни пут не би био стално ометан иступима српског председника.

"Вучићев напор треба подржати и верујем да је управо зато од српског становништва добио изузетну подршку на изборима. То би требало да охрабри српску владу да даље корача ка Европи", указује Крихбаум.

Он напомиње да је потребно још много реформи, али наглашава да све реформе које су спроведене и које тек долазе нису услуга Паризу, Бриселу, или Берлину него су за добробит сопственог становништва и, пре свега, млађих генерација, јер оне желе Србију у средишту Европе.

На питање да ли Вучић ужива неку врсту бонуса због сарадње у погледу Косова, Крихбаум каже да не мисли да се ради о бонусу због Косова.

Кад је реч о слободи штампе, он је навео да Немачка прати извештаје међународних невладиних организација, Транспаренси интернешнела или Репортера без граница.

"Управо је та организација у последњем извештају приметила напретке у погледу слободе штампе", указао је Крихбаум.

Истакао је да је слобода штампе неопходна, јер без ње нема слободе мишљења, а без тога нема демократије, те да "ко хоће да уђе у ЕУ мора на том пољу да демонстрира европске принципе".

Што се тиче независности Косова, он је рекао да је свестан да се ради о дугорочном процесу нормализације и подсетио да је и у Немачкој дуго трајало док грађани нису прихватили губитак источних делова земље.

"Знам да се ни у случају Србије тако нешто неће десити преко ноћи. Али садашња реалност мора се прихватити, наиме да је Косово до данас признало више од 100 светских држава, али и да један број држава ЕУ ту независност није признао - и то примамо к знању", казао је Крихбаум.

У том контектсту, Крихбаум је нагласио да се у ЕУ може живети у миру и слободи једино ако се прихватају само земље које не увозе конфликте, те да је зато и рекао раније да у ЕУ не може бити другог Кипра.

Он је, говорећи о руском утицају, рекао да свака земља треба сама да одлучи шта жели и сагледа ко јој какве перспективе нуди, при чему, како је објаснио, то не мора бити одлука "или - или", већ може постојати и једно "и".

Крихбаум је рекао и да, реално гледано, у наредних пет година неће бити приступања ЕУ јер ниједна земља-кандидат неће бити спремна до 2019. године.

"У тим земљама би фокус требало да буде на томе да се у ЕУ уђе добро припремљен. Јер неће потећи мед и млеко оног момента кад неко уђе у ЕУ, већ је земља тамо изложена и притиску тржишне конкуренције и зато је много смисленије да Унији приступе заиста спремне земље", поручио је председник Одбора за европске послове Бундестага.