Колико су поуздане предизборне анкете

Уместо сигурног другог мандата, други круг избора са наводним аутсајдером, у трци за председника Пољске. Уместо предвиђене тесне утакмице, апсолутна већина конзервативаца у британском Парламенту. Предизборна истраживања грубо су демантована на дан гласања.

"Резултати избора испоставили су се као озбиљан проблем за све анкетаре. Преиспитаћемо методе, а Британски изборни савет ће ревидирати истраживања", наводе из агенције "Популус".

Британци су већ мењали методологију испитивања, када је 1992, уместо лабуристичког лидера, како се очекивало, већину освојио конзервативац Џон Мејџор. Кад истраживачи кажу - грешило се и грешиће се, може ли се, онда, веровати анкетама?

"Да можемо толико да се ослонимо на истраживања, избора вероватно не би ни било". каже Владимир Пејић из "Фактор плуса".

Ђорђе Вуковић из Цесида објашњава да истраживања не служе за прогнозу, него за снимање ситуације, а Срђан Богосављевић из "Ипсос стратеџик маркетинга" истиче да се анкете увек односе на прошлост.

Попут гледања у ретровизор, резултати анкета су одговори на прошлонедељно питање - како бисте гласали да су избори данас. Кад тај дан стварно дође, добро се размисли, пре него што рука заокружи којим правцем би држава требало да крене.

"У политици се често бира између два зла. Е онда, кад виде да то њихово мање зло које су хтели да казне губи, онда, уместо да остану, апстиненти изађу", истиче Богосављевић.

У Србији, већина је склона да и у промашајима истраживача види смишљену манипулацију. А грешака је било. На изборима 2012. демократе су прецењене. И то им се, између осталог, кажу аналитичари, обило о главу.

"Бирачи су желели да казне на неки начин ДС, нису желели можда да изгубе оба нивоа избора, али нису имали те сталне притиске података и нису могли да схвате да ствар иде тако да ће изгубити на оба нивоа", каже Богосављевић.

Две године касније, напредњаци су потцењени.

"Колико је све то шизофрено говори податак да је било напада да се фаворизују наредњаци и да им се даје превише, а кад прође, они имају још више. Дакле, криви смо када имају мало и када имају пуно", каже Владимир Пејић из "Фактор плуса".

И када се предизборна истраживања преиначе у политичку стварност, другачију од очекиване, поуку би требало да извуку политичари, а не истраживачи, поручује струка.

"Ви мерите у једном тренутку ситуацију, после пет дана није иста ситуација, нико од нас не тврди да се бави друштвеним инжењерингом. Друга је ствар што клијенти избаце оно што им одговара, истраживање треба да служи клијенту који их је наручио, ако има лош изборни резултат да га повећа, или да смањи супарничкој страни", објашњава Ђорђе Вуковић из Цесида.

А будућност истраживања је, закључују ионако виртуелна. Зато код Американаца нема грешке. На основу понашања потенцијалних бирача на интернету, зна се за кога ћете да гласате и пре него што ви тога постанете свесни.