Дачић: Србија не тежи чланству у НАТО-у

Дачић је, на 88. "Роуз-Рот" семинару Парламентарне скупштине НАТО-а у Народној скупштини Републике Србије рекао да НАТО препознаје и поштује специфичност Србије у односу на све остале државе чланице и партнере Алијансе, преноси Танјуг.

Према његовим речима, истовремено, Србија препознаје важност и улогу коју НАТО има у систему регионалне безбедности, пре свега, улогу коју има на очувању мира и безбедности, посебно безбедности српског народа на Косову и Метохији чији је гарант управо НАТО, саопштило је Министарство спољних послова.

"Србија жели да буде поуздан, одговоран и предвидив партнер и саговорник НАТО-а у циљу заједничког доприноса очувању мира и стабилности у региону", рекао је Дачић.

Додао је да ће усвајање Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) дати посебан допринос даљем унапређењу сарадње у свим областима од заједничког интереса.

"Србија жели продубљивање сарадње на обострану корист, иако не намерава да постане члан НАТО-а, и поштује аспирације за чланство у НАТО својих суседа", каже Дачић.

Истакао је да је регионална сарадња један од спољнополитичких приоритета Србије, која је јасно у протеклом периоду показала опредељеност за неговање добросуседских односа и конструктивног дијалога у региону, што је предуслов за развој и просперитет овог дела Европе.

Према његовим речима, регионална сарадња убрзава европске интеграције Западног Балкана и ствара услове за инфраструктурно повезивање, економски напредак и побољшање животног стандарда становништва, односно успешну реализацију политичких и економских приоритета у региону.

"Србију, као државу која ради на томе да постане чланица ЕУ, охрабрује да европске интеграције Западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, још увек заузимају значајно место на агенди европске политике. Западни Балкан јесте део европске заједнице и чвршће повезивање региона убрзаће европске, као и евроатлантске интеграције за земље региона којима је то приоритет", рекао је Дачић.

Констатовао је да је Србија, захваљујући реформским процесима у свим сегментима друштва, јачањем међународног поверења у Србију и унапређеној регионалној сарадњи, постала фактор који знатно доприноси безбедности и стабилности на Западном Балкану, чија је дугорочна стабилност један од заједничких приоритета свих држава у региону.

Дачић је напоменуо да је први стратешки приоритет Србије чланство у ЕУ, о чему постоји најшири друштвени и политички консензус. Србија, како је рекао, овај пут види као историјску шансу за модернизацију и промене, у складу са европским вредностима и стандардима.

Према његовим речима, важне политичке одлуке које је донела и које спроводи Влада Србије препознате су и од стране ЕУ и у том контексту очекује се још снажнија подршка чланица Уније Србији у овом процесу и што скорије отварање првих преговарачких поглавља.

Најтеже поглавље 35, јер је недефинисано

Дачић је рекао да је на путу ка ЕУ Србији најтеже поглавље 35 које, између осталог, обухвата разговоре о напретку у примени Бриселског споразума, јер је "доста недефинисано".

"Проблем је у томе што је поглавље 35 доста недефинисано и ни сами учесници у том процеси и скринингу не знају када је неко задовољан и када ће донети позитивну или негативну одлуку", рекао је Дачић.

Подсетио је да без решавања тог поглавља, као и поглавља 23 и 24 која се односе на правосуђе, безбедности и фундаментална људска права, Србија неће моћи да отвори друга погљава, иако су поједина већ спремна.

"За разлику од осталих земаља Србија има специфичан преговарачки пут где имамо парадокс да можемо да урадимо шта год хоћете, будемо шампиони европских вредности, али ако нема напретка у преговорима с Приштином, онда нема напретка ни у европским преговорима и то је реалност с којом се суочавамо", указао је српски шеф дипломатије.

Дачић је објаснио да је спремно поглавље 32, који се тиче финансијске контроле, али не може да буде отворено "јер је став одређених земаља, попут Немачке, да нема отварања других поглавља пре поглавља 23, 24 и 35".

Истакао је да је Србија у години у којој се навршава 40. годишњица потписивања Завршног акта из Хелсинкија, преузела председавање ОЕБС-у, и то у веома сложеном геополитичком тренутку. Како је рекао, криза у Украјини и око ње доминира дневним редом не само ОЕБС-а, него и других форума, који разматрају питање безбедности у Европи.

"Србија поштује територијални интегритет и суверенитет свих земаља чланица УН, укључујући и Украјину. Уверени смо да је кризу у Украјини могуће решити једино мирним путем и дипломатским средствима, уз политичку вољу и свесрдно залагање свих заинтересованих актера", закључио је Дачић.

Против формирања косовске војске

"Србија је заинтересована за мир и стабилност на Косову и Метохији, али је против формирања војске Косова и о тој теми би требало да се разговара на нивоу Савета безбедности УН, поручио је министар.

Дачић је, одговарајући на питања истакао да је Србија против формирања војске Косова јер то није у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.

"То може да има одређене последице по безбедност у региону зато што је својевремено, када је прекинут рат на Косову, било предвиђено да на Косову једине оружане снаге буду међународне снаге, односно Кфор", рекао је Дачић.

Дачић је подсетио да је, приликом потписивања Бриселског споразума, премијер Србије Александар Вучић, косовски премијер Хашим Тачи, висока представница ЕУ Кетрин Ештон и он лично боравили у седишту НАТО где су им представници те војне организације дали гаранције да неће бити доласка оружаних формација Албанаца на север Косова без сагласности Кфора.

"То је компликована материја и мислимо да би о томе требало да се разговара на нивоу Савета безбедности УН. То (формирање војске Косова) се не жели јер се сматра да то више нема везе с материјом и да је то самостална ствар коју уређује власт у Приштини. То је тема око које постоје несагласности", рекао је Дачић и поновио да је Србија заинтересована за мир и стабилност на КиМ и наставак дијалога с Приштином.

Али: Будућност Србије у евроатлантским интеграцијама

У обраћању на "Роуз-Рот" семинару, потпредседник Парламентарне скупштине НАТО Паоло Али је поручио да чврсто верује да будућност Србије лежи у евроатлантским интеграцијама, али да је на српском народу да одлучи каква ће му бити будућност у евроатлантској области.

"Можете да будете део евроатлантске породице на много различитих начина. Данас су ваша влада и парламент чврсто посвећени чланству Србије у ЕУ док, насупрот томе, није изгледно да Србија жели да постане чланица НАТО, бар не у скоријој будућности. И то није никакав проблем", рекао је Али.

Констатујући да грађане Србије брине како би чланство у Европској унији и, евентуално НАТО, утицало на независност Србије и њене спољнополитичке одлуке, Али је истакао да "каква год буде била будућност Србије у оквиру евроатлантских интеграција, томе грађани Србије треба да пруже пуну подршку јер, у противном, тај процес неће успети".

"Била би грешка да њихове бриге и питања гурамо под тепих. На њих треба одговорити потпуно транспарентно и поткрепљено чињеницама", сматра потпредседник Парламентарне скупштине НАТО.

Подсећајући на добру сарадњу између Србије и НАТО, која је почела 2001, Али је поручио да верује да су кроз програм "Партнерство за мир" Србија и та војна организација нашли добру платформу за дијалог како тај однос треба да се развија у годинама које следе.

Говорећи о значају данашњег семинара, Али је оценио да овај скуп долази у веома важном тренутку, када Европа пролази кроз једно од најопаснијих периода у својој скорашњој историји.