Дебата о реформи изборног система

Потпредседник парламента Владимир Маринковић рекао је да Влада Србије од формирања, пре нешто мање од годину дана, спроводи динамичне економске реформе и да парарелно жели да максимално демократизује друштво и ради на реформама политичког система, преноси Танјуг.

"Изборни закон треба да буде такав да подстиче конкуренцију и тржиште на политичкој сцени. Од 2000. године константно око 1,5 милиона људи и око 100 локалних самоуправа нема представника у Скупштини Србије", рекао је Маринковић и додао да је јасно да се уз општи друштвени консензус мора доћи до изборног закона који би подстицао конкуренцију.

Маринковић, који је посланик СДП, подсетио је да има разних предлога за реформу изборног система, да је последњи дала Лига социјалдемократа Војводине, предложивши поделу Србије у пет изборних јединица, као и да је и његова странка предложила један, а да би можда требало размислити и о предлогу да мандат посланика траје две године, по угледу на амерички Конгрес.

Потпредседник парламента и посланик СНС Верољуб Арсић поручује да не постоји савршен изборни систем.

"Сам изборни систем је јако тешко довести до нивоа до којег бисмо можда ми хтели. Кроз реформу изборног система вршите озбиљну реформу начина функционисања парламента, а касније и државе", рекао је Арсић, додајући да све реформе морају да испуне услов да парламент изражава вољу грађана на изборима.

Арсић је навео да је већински систем показао апсолутне недостатке када је примењиван у Србији, иако би СНС, да је 2014. године Србија имала такав систем, у парламенту данас имала између 230 и 240 посланика.

Председник организације "Транспарентност Србија" Владимир Гоати је истакао да је изборни систем по оценама зналаца најефикаснији систем политике и да га многи сматрају пођеднако значајним као Устав.

Подсећајући да је пропорционални изборни систем први пут уведен у Данској због немачке мањине, Гоати је навео да је то данас доминантни систем у Европи и да су све посткомунистичке земље, укључујући и Србију, прихватиле или пропорционални или мешовити систем.

"Није питање избора између пропорционалног или већинског система, већ какво смо ми друштво. Мени смо чини да нас у много чему обележава изразито социјално хетерогено друштво са разним карактеристима, националним, верским и другим, па се пропорционални систем посматра као бољи лек", казао је Гоати.

Као кључни проблем пропорционалног система Гоати види изборне злоупотребе, па подсећа на случај председничких избора из 1997. године, када су са Косова "долазиле хрпе материјала у којима су сви гласали за Милутиновића, па чак и на изборним местима која нису отварана".

После 2000. године, подсећа Гоати, неколико је ствари побољшало изборну слику - 2005. године укинут је цензус за странке мањина од пет одсто, а 2011. године су укинуте бланко оставке, а прописано је и да се мандати додељују по редоследу на листи.

Помоћник министра за државну управу и локалну самоуправу Саша Могић сматра да промене изборног система треба да буду ослоњене на традицију и искуство из претходних изборних система, као и у очекивањима шта је то што би развој демократије требао да постави као задатак свима нама.

Округли сто су организовали Скупштина Србије и Национални демократски институт (НДИ), чији је директор у Србији Лидија Прокић рекла да се, када је у питању реформа изборног система, најчешће говори о избору посланика, а да је та организација отворила и остала важна питања - статус и професионализацију изборне администрације, начин финансирања политичких партија, понашање медија у кампањама, али и број изборних јединица.