Европски парламент начелно повољно о Србији, одбачени хрватски амандмани

У документу у који је Танјуг имао увид, стављен је, у односу на нацрт, већи нагласак на потребу поштовања слободе штампе, права мањина и улоге независних институција, али је прихваћен и амандман шефа парламентарне групе за Србију Едварда Кукана – којим се Европски савет одлучније позива да отвори прва поглавља у преговорима о придруживању са Србијом.

Тако се, према Кукановом предлогу, од Европског савета тражи да, поред техничких услова за отварање поглавља, "узме у обзир политички контекст односа Србије са ЕУ".

Поподневна расправа у Спољнополитичком комитету ЕП о Предлогу резолуције известиоца Дејвида Макалистера о напретку Србије у европским интеграцијама и о амандманима на његов први нацрт, протекла је у знаку полемике посланика из Хрватске са већином осталих чланова Комитета.

У првобитном нацрту резолуције Србија се похваљује због напретка у дијалогу са Приштином, спровођења унутрашњих реформи и унапређења регионалне сарадње.

У међувремену су на Макалистеров текст поднета чак 222 амандмана, од којих су само неки прошли кроз процедурални филтер и ушли у такозване компромисне амандмане о којима ће се у Комитету данас расправљати, а сутра гласати.

Посебно се похваљује конструктиван став Владе Србије током парламентарних избора на Косову прошле године – кроз позив косовским Србима да на њима активно учествују.

Иако остаје захтев да се Србија прикључи санкцијама против Русије, међу компромисне амандмане ушла је и формулација да ипак треба имати у виду традиционално јаке економске, друштвене и културне везе Београда и Москве, као и потенцијално важну улогу Србије као председавајуће Организације за европску безбедност и сарадњу у решавању украјинске кризе.

"Парламент подвлачи да државне институције морају да раде транспарентно и одговорно и подржава рад заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја", наводи се у још једном амандману који је предложио Кукан.

Сем тога, од власти се тражи да у потпуности сарађују са омбудсманом и повереником, заштите њихову независност и омогуће им административне и финансијске услове за несметан рад.

На предлог посланице Тање Фајон, Србија се позива да отвори архиве Југословенске Народне Армије и Ресора државне безбедности како би се помогло да се дође до истине о трагичним догађајима из деведесетих.

Прихваћен је и амандман посланице Фајон да ЕП у тексту резолуције одлучније захтева од власти да омогуће услове за пуну слободу изражавања и онемогуће притиске, претње и нападе на новинаре, као и да се приликом спровођења пакета медијских закона поведе рачуна о одрживости и финансијској стабилности јавних сервиса, регионалних и локалних медија.

На крају, посебно се похваљује улога полиције у обезбеђивању прошлогодишње "Параде поноса", уз захтев да се појача рад на сузбијању дискриминације свих мањина, а женама омогући равноправна заступљеност у политичким и привредним институцијама.

Одбачени хрватски амандмани

Захтеви хрватских посланика да се у резолуцију Европског парламента о Србији угради низ услова у вези са нерешеним питањима у односима две државе, углавном нису прошли кроз процедуралне филтере парламента или су знатно ублажени, јавља дописник Танјуга који је имао увид у текст усаглашених амандмана. 

Посланици из Хрватске су тада тражили да се у резолуцију унесу амандмани у којима се, између осталог, захтева корекција граница на Дунаву, проналажење свих несталих у рату у Хрватској, компензација за припаднике хрватских оружаних снага који су прошли кроз заробљеничке логоре, као и да Србија одустане од процесуирања оптужених за ратне злочине почињене у Хрватској.

Већина тих захтева, међутим, није ушла у такозване компромисне амандмане који су у међувремену усаглашени кроз консултације између посланичких група и о којима ће се данас расправљати на седници Спољнополитичког комитета.

Тако се у амандманима питање границе Србије и Хрватске уопште не помиње, нити се доводи у питање право Србије да суди оптуженима за ратне злочине почињене на целој територији бивше Југославије.

Уместо тога, "Србија се охрабрује да настави сарадњу са Хашким трибуналом и интензивира домаћа суђења за ратне злочине, уз појачану регионалну сарадњу како би жртве и њихова родбина дочекали правду", пише у предложеном амандману.

Додаје се да би требало обештетити све жртве ратних злочина почињених у бившој Југославији и њихове породице, без конкретног помињања и једне земље или нације.

Иако су хрватски посланици тражили да се у резолуцији поново осуди пуштање на слободу Војислава Шешеља и изостанак гласне осуде његових ставова од стране званичног Београда, у компромисном амандману стоји само да би "власти Србије требало да се уздрже од антиевропске реторике".

С обзиром на то да су компромисни амандмани већ усаглашени међу главним посланичким групама, практично је извесно да ће они у том облику ући у коначан текст резолуције, о коме ће се у Спољнополитичком комитету гласати сутра, а на пленарној седници ЕП у марту.

Према установљеној процедури, хрватски посланици имају право да траже се о њиховим захтевима који нису ушли у компромисне амандмане гласа посебно, али досадашња пракса показује су шансе да се они усвоје минимални.

Резолуције ЕП нису обавезујуће, али су Европска комисија и Савет ЕУ дужни да их узимају у обзир приликом одлучивања.

Генерални секретар Европског покрета у Србији Маја Бобић изјавила је да радује прихватање амандмана на Резолуцију ЕП о Србији којим се Европски савет јасно и недвосмислено позива да отвори прва поглавља у преговорима са Србијом. Резолуција шаље позитивну поруку Србији, изјавила потпредседница Европског парламента Тања Фајон.