ТС: Антикорупције мере нису довољне

"Транспарентност Србија" саопштила је да, иако констатује неке позитивне помаке, извештај показује да антикорупцијске мере нису довољне, и позвала да се реше проблеми који се већ годинама понављају у редовним извештајима ЕК, преноси Танјуг.

"Имајући у виду све што је речено, у најбољем интересу Србије би било да и влада и медији следећи извештај ЕК не дочекају пребројавајући да ли у њему има више 'плусева' или 'минуса', већ са одговором на питање због чега није још увек решено макар оно што се у извештајима понавља годинама", наводи ТС.

Како је речено, у извештају о напретку Србије наводе се многи важни проблеми и препоруке у вези са борбом против корупције, који су изнети и претходних година, а на које су указивале домаће институције и сама ТС, али и даље нису решени, иако је "то било могуће учинити".

"Разлог више за такво разумевање бриселског документа јесте чињеница да неки процеси који битно повећавају ризик од корупције уопште нису обухваћени овим извештајем, попут неспровођења Закона о јавним предузећима и заобилажења начела конкуренције и транспарентности из домаће регулативе применом међудржавних споразума", указује организација.

ТС подсећа да и овај годишњи извештај садржи "поновљене проблеме" - недовољне активности парламента и владе на решавању проблема на које су им указали независни државни органи, попут Агенције за борбу против корупције и повереника за информације.

Ту су и нужност пуне контроле извештаја о финансирању партија и потреба за изменама тог закона, затим "недовољно развијене" јавне расправе, усвајање закона без разматрања финансијских ефеката и кашњење подзаконских аката, те недовољна независност и ефикасност правосуђа.

Примедбе на контролу имовинских извештаја

ЕК је поново упозорила, како указује ТС, на недовољне резултате у контроли имовинских извештаја функционера, проблеме привреде са издавањем дозвола и слаби механизми интерне контроле у јавном сектору.

"Понавља се и оцена о недовољном броју оптужница, а нарочито коначних пресуда за корупцију на високом нивоу, потреба за проактивним поступањем у откривању корупције, као и недопустиви случајеви цурења полицијских информација ка медијима, што 'мора да се истражи'", наводи ТС.

Даље се у саопштењу каже да ЕК хвали "постојање снажног политичког подстицаја за борбу против корупције" и успостављање "интерминистарског координационог механизма", односно владиног координационог тела чија су овлашћења, по оцени ТС, недовољно јасно прецизирана.

У извештају се истовремено указује да се тај подстицај још не огледа у примени антикорупцијске стратегије из 2013. и да је "неколико мера одложено, да механизми мониторинга и координације за примену тек треба да донесу резултате".

"Истовремено, ЕК подвлачи недовољну подршку Агенцији за борбу против корупције и потреби измене закона који уређује њен рад, ради увођења одговорности за органе који не известе Агенцију о својим активностима у спровођењу антикорупцијске стратегије и решавања других питања", наводи ТС.

Организација наводи да је ЕК констатовала позитивне трендове у вези са применом Закона о јавним набавкама, затим напредак у погледу неких одредаба нових медијских закона, а примећен је и помак, мада недовољан, код дисциплинске одговорности судија и тужилаца.

Организација преноси оцену Комисије да је у неким областима стање лошије него пре годину дана.

"Тако, ЕК уочава повећање и иначе високог процента закона који се доносе по хитном поступку, да је 60 одсто службеника на највишим положајима именовано без конкурса током 2013, да опада проценат поступања по препорукама Заштитника грађана, као и то да није био доступан извештај о додељеној државној помоћи предузећима", наводи ТС.

Извештај говори и о проблемима у вези са радом медија као што су аутоцензура и утицаји на уређивачку политику, али, како оцењују у ТС, без залажења у могуће разлоге и модалитете.

"Из свега наведеног се може видети да ће процес праћења напретка на путу Србије ка ЕУ и даље бити од користи за изградњу снажнијих антикорупцијских механизама, али да неки проблеми превазилазе обим онога што ЕУ, макар тренутно, прати на том пољу", оцењује ТС.

"У протеклим годинама се много пута показало колико времена и новца кошта када се занемарују гласови из Србије, који указују шта би требало урадити, све док исто то не буде постављено као императив из Брисела", закључује "Транспарентност Србија".