(Не)реална опасност од увођења виза

Посланица Европског парламента Тања Фајон сматра да постоји реална опасност да Србији, због великог броја лажних азиланата, буду привремено враћене визе, а известилац ЕП за Србију Јелко Кацин каже да механизам увођења виза није једноставан и да нема директне опасности.

Тања Фајон ипак напомиње да коначну одлуку доноси Европска комисија на основу детаљних испитивања стања на терену и узимајући у обзир политичке последице које би имало поновно увођење визног режима. Ипак, упозорила је да би ЕУ тиме упутила веома лош политички сигнал.

"По ступању на снагу механизма за суспензију, реална опасност од поновног привременог увођења виза постоји. Превасходно због великог броја људи из Србије - лажних азиланата, као и због популистичке реторике у последње време у Немачкој и Великој Британији, која је врло негативна према мигрантима и азилантима", рекла је Фајонова Танјугу.

Оценила је да поједини политичари користе питање прилива досељеника и њихових права на социјалну помоћ више ради промовисања сопствене популарности у својим државама, те да нису свесни да таквим понашањем доприносе јачању ксенофобије.

Тања Фајон, бивши известилац Европског парламента за визну либерализацију, објаснила је да би механизам који ступа на снагу 9. јануара, био активиран "само под посебним околностима, које би једну или више држава ЕУ довеле у ванредну ситуацију коју не би могле саме да реше".

"Другим речима, о могућности поновног увођења виза размишљало би се у случају знатног и наглог пораста досељеника који злоупотребљавају безвизни режим, повећања броја неоснованих молби за азил и непоштовања уговора о реадмисији", рекла је европска парламентарка.

Земље са највећим приливом азиланата 

Према њеним речима, земље у којима је највећи прилив лажних азиланата јесу Немачка, Белгија, Шведска, Швајцарска и Луксембург и реално је очекивати да би те државе прве затражиле активирање механизма.

"Ја желим да верујем да неће доћи до активирања тог механизма. Међутим, број лажних азиланата забрињава и у порасту је, што представља упозорење властима у Србији да учине све што је у њиховој моћи и да наставе са сузбијањем искоришћавања безвизног режима међу грађанима Србије", рекла је Фајонова.

Напоменула је да, с друге стране, и земље ЕУ треба да ревидирају политику азила и поздравила је недавну одлуку Немачке да Србију и друге државе Западног Балкана за које важи безвизни режим сврста на списак безбедних земаља, што ће, како је приметила, знатно скратити поступак за добијање азила, а самим тим највероватније смањити и број захтева за азил.

"Још једном истичем да би, у тренутку када Србија почиње преговоре са ЕУ, поновно увођење виза, иако привремено, било јако лош политички сигнал, а најгоре последице би имало за грађане Србије, који би управо у процесу придруживања ЕУ морали да осете да ствари иду набоље", рекла је Фајонова. 

Ипак, известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин изјавио је данас да Србији не прети директна опасност од поновног увођења шенгенских виза и да зато не треба ширити панику.

"Не желим да плашим грађане Србије и без преке потребе ширим бојазан у друштву", поручио је Кацин у изјави Танјугу.

Кацин је истакао да и поред чињенице да је дошло до забрињавајућег прилива азиланата из Србије у неке државе чланице ЕУ, "привремена суспензија визног режима у овом тренутку једноставно не представља директну опасност".

Покретање механизма није једноставан процес

"То се не може десити преко ноћи", рекао је Кацин подсећајући да процедура за покретање тог механизма није нимало једноставна, јер предвиђа да Европска комисија, уколико од земље чланице добије захтев за увођење виза, најпре провери стање на терену и увери се да нема другог начина да се број азиланата смањи.

Кацин је указао на то да је Министарство унутрашњих послова Србије, са Ивицом Дачићем на челу, међу најзаслужнијим што је Србија 2009. испунила услове за белу шенгенску листу.

"Уверен сам да садашњи премијер предузима све што може да заустави или макар знатно ограничи прилив лажних азиланата из Србије", поручио је кацин. 

Истакао је да је неопходно радити на побољшању животног стандарда социјално угрожених група и на сузбијању трафикинга, али да се кључ за решење тог проблема налази у рукама земаља чланица.

"Немачка је недавно најавила да ће Србију означити као земљу 'сигурног порекла', што ће драстично скратити процесуирање апликација српских држављана за азил у Немачкој и тиме обесмислити покушаје добијања азила и искоришћавања финансијске помоћи", подсетио је Кацин.

Рекао је да се нада да ће сличне измене процедуре бити уведене и у осталим чланицама Шенгена.

Министри полиције и правосуђа земаља чланица ЕУ усвојили су у децембру такозвани заштитни механизам, који је усаглашен после дугих преговора у оквиру европских институција, и који на снагу ступа 9. јануара. Механизам омогућава суспензију безвизног режима на шест месеци.

Земље ЕУ су 2009. године добиле око 11.500 захтева за азил са Западног Балкана, али та бројка је 2013. године више него учетворостручена.