Повлачење тужби (не)могућа мисија

Реагујући на јучерашњу изјаву хрватске шефице дипломатије Весне Пусић, њен српски колега Иван Мркић не искључује могућност узајамног повлачење тужби, али и каже да је Београд спреман за суд. Коалиција избеглица и "Веритас" тврде да је држава већ дала спискове несталих које је имала и да Хрватима нема више шта да понуди. Весна Пусић јуче је поновила да је Загреб спреман да разговара о повлачењу тужби ако Србија осигура податке о несталима.

Два месеца остала су до првог рочишта Србије и Хрватске. Исто толико за одустајење од тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу. Ипак, у ту опцију мало ко верује, па и српски министар спољних послова, за којег би то било чудо.

"Да једна ствар буде јасна, за Хрватску је било боље да уопште није подносила ту тужбу и боље је за обе земље да тужбе буду повучене", истиче Мркић.

Према његовим речима, иако Србија није иницијатор тог процеса, спремна је на тај корак.

Сигнал да би Загреб одустао ако Београд осигура податке о несталима, у "Веритасу" разумеју као параван за прави мотив такве поруке.

Србија нема шта да Хрватској понуди када су у питању нестали. Све што је имала дала је. Архива је отворена и подаци су предати хрватској страни, каже Саво Штрбац из "Веритаса".

Према његовим речима, прави разлог за то је што се повлачењу тужби противи Католичка црква, која је јака у свакодневном животу, као и пола милиона бранитеља из последњег рата који воде кампању против ћирилице, и уједно против Срба.

Ту тезу не оспорава ни председник Српског националног вијећа. Милорад Пуповац каже да не треба потценити отпоре повлачењу тужби на обе стране, али да владе сносе одговорност за односе двеју држава.

"Сви видимо да ствари иду према судници, доказивању тужби. Исто тако постоји и свест о ризику и опасностима од таквог суђења и високих трошкова који прате процес", оцењује Милорад Пуповац из Српског националног вијећа.

Истиче да уз одређене напоре обеју влада, није нереално очекивати могућност таквог разговора.

Листа проблема између две државе не завршава се само питањем несталих. То констатује Коалиција удружења избеглица и оспорава политичку вољу Загреба.

Хрватска још није ексхумирала тела на познатим местима и није процесуирала ратне злочине у "Олуји" и "Бљеску", напомиње Миодраг Линта из Коалиције удружења избеглица.

Линта подсећа да Хрватска није вратила пољопривредно земљиште, станарска права, исплатила пензије и вратила девизну штедњу.

Сматра да се због ових чињеница не може говорити о остварењу услова за повлачење тужбе и контратужбе.

Хрватска од Србије тражи информације о 884, а Србија од Хрватске о 1.904 нестале особе.