Одбор за културу критикује Министарство

Председница Одбора Скупштине Србије за културу и информисање Весна Марјановић критиковала је ресорно министарство због несарадње и недолазака на седнице тог тела и најавила да ће о томе дописом оабвестити премијера Ивицу Дачићу.

Рекавши да "имамо проблем", Марјановићева је на данашњој седници Одбора рекла да је револтирана односом Министарства културе и информисање према Одбору и да се други пут дешава да ниједан представник Минитстарства не присуствује седници, иако је позив упућен пре шест дана.

"Знам да постоји много обавеза, али не могу да схватим да баш нико из Министарства није успео да дође. Подсећам и на то да је једна од њихових највећих обавеза коју имају, управо обавеза према парламенту", навела је Марјановићева.

Додала да је у том одбору од 2007. године и да никада однос Министарства није био као сада. "Већ три месеца немамо одговоре Министарства, не знамо какви су њихови планови и идеје", истакла је Марјановићева.

Одбор је данас расправљао о нередовним уплатама здравственог и пезнионог осигурања за самосталне уметнике, због чега они остају без здравствене заштите и имају тешкоћа при пензионисању, а прети им и принудна наплата дуговања.

Законом о култури регулисано је да локалне самоуправе, Република или покрајинска власт уплаћују доприносе за самосталне уметнике, али је Закон о доприносима у супротности са тиме, па се уметници воде као порески обвезници.

Чак 90 одсто самосталних уметника је регистровано у Београду, али уплате градског Секретаријата за културу касне због недостатка средстава, те се гомила и камата.

С друге стране, Пореска управа је дужна да изврши принудну наплату тог дуга, и то од уметника јер су званично они порески обвезници.

Председник Националног савета за културу Душко Паунковић критиковао је ресорно министарство због тога што, како је навео, не помиње самосталне уметнике, већ само говори о јачању институција.

"Ниједна институција културе не може да створи Иву Андрића", рекао је Паунковић и додао да таквим односом према уметницима, држава може "потпуно уништити своју културу, или је оштетити до непрепознатљивости".

Представница Пореске управе Рада Костић навела је да су тој служби "везане руке" јер одлуку о отпису дуга и камате може да донесе само Влада, а до тада ће трајати процес принудне наплате.

Костићева сматра да решење проблема управо лежи у посебном закључку Владе којим ће бити прекинути поступци принудне наплате.

Ипак, указала је да системског и трајног решења проблема не може бити без посебног закона којим ће та област бити уређена.

Скупштинки одбор је закључком подржао предлоге и став Пореске управе: од Владе је затражено да што пре донесе закључак о прекиду принудне наплате, и да почне припрема законског предлога за уређење статуса самосталних уметника.

Одбор је са седнице која је трајала готово три сата, од локалних самоуправа затражио да редовно измирују обавезе и уплаћују доприносе уметницима.

Поједини чланови Одбора су негодовали што се о тој теми расправља у Скупштини Србије, јер је то, како су оценили, пре свега проблем Управе Београда.

С тим се није сагласио представник Демократске странке Србије, драматург Синиша Ковачевић, који сматра да уметници морају бити државно питање и интерес.

Ковачевић је поменуо и питања државних, "националних пензија" које су, како сматра, управо смишљене као помоћ сиромашним уметницима, а не "именима" попут Лепе Лукић и Мирослава Илића. Ковачевић је прецизирао да слободни уметници имају пензије од око 12.000 динара.