Реформе највећи изазов на путу ка ЕУ

Министар без портфеља задужен за евроинтеграције Бранко Ружић уверен је да постоји шанса да већ 20. децембра буде одржана прва међувладине конференције, али је за Србију најважније да се тај симболички и суштински почетак преговора са ЕУ догоди у планираном року, односно до краја јануара.

У административном, техничко-експертском и политичком смислу, Србија је већ сада спремна за преговоре, рекао је Ружић у интервјуу за Мeђународни радио Србија, оцењујући да процес приступања ЕУ може да буде завршен до 2020. године.

"После преговора о чланству следи још шест месеци припреме уговора, потписивање и ратификација у парламентима држава чланица, па референдум. Финансијска стратегија ЕУ ће 2020. године бити другачија и имамо велику шансу да се ухватимо за ту 'локомотиву' која ће нас много брже повући напред", наводи Ружић.

Сматра да, без обзира на то што јавно мњење у Србији и ЕУ тренутно види нормализацију односа Београда и Приштине као круцијално за напредовање у евроинтеграцијама, то питање неће бити суштински изазов.

"Косовско питање ће нас пратити током читавог процеса. Ипак, верујем да ће највећи изазов бити да створимо добар законодавни оквир, владавину и доступност права, сигурност за грађане и потенцијалне инвеститоре", нагласио је Ружић.

Такође, изазов ће бити и форматирање буџета за период преговарачког процеса који ће трајати, у техничком смислу, вероватно четири до пет година.

"Треба водити рачуна да огромна цена коштања евроинтеграција не буде препрека да будуће буџете пројектујемо на ефикасан начин, компатибилан са потребама и реалним потенцијалима наше државе и друштва", оценио је Ружић.

Министар очекује да следећи буџет Србије не буде прављен само за 2015. годину већ да, као нека врста "петогодишњег плана", буде пројекција буџета евроинтеграција.

Како је навео, то ће бити тежак задатак када се узме у обзир да Србија мора да издвоји 10,6 милијарди евра само за питања заштите животне средине.

Помоћ из европских фондова може да досегне ниво до 25 одсто од укупних средстава, а све остало ће ићи на терет грађана, из нашег буџета, истакао је Ружић.

Према његовим речима, истраживања показују да две трећине грађана Србије жели реформу друштва, док нешто више под 53 одсто гледа позитивно на процес европских интеграција.

"Обичан грађанин жели да види корист коју добија том ценом транзиције и реформе друштва коју плаћа. Морамо да реформишемо друштво били у ЕУ или не, и грађани то схватају", сматра министар Ружић.

Говорећи о регионалној сарадњи, Ружић је истакао да постоји висок степен разумевања и јак партнерски однос са свим државама Западног Балкана.

"Та сарадња, посебно економска, има за циљ да ојача и повеже тржишта држава региона како би у оквиру ЕУ ефикасније штитиле своје интересе. Та свест постоји код свих политичких елита у региону, иако оне понекад, због унутрашњих питања, нису спремне да толико на томе инсистирају", закључио је Ружић.