Скупштинa о сету финансијских закона

19.37 - Парламент завршио рад за данас. Сутра од 10 часова наставак распараве о финансијским законима.

16.44 - Сет финансијских закона предвиђа мере које ће спречити "грчки сценарио", рекао Крстић у парламенту.

13.20 - Усвојен дневни ред седнице у целини. Министар Лазар Крстић, на почетку обједињене расправе о пакету финансијских закона, образлаже 11 законских предлога.

12.30 - Утврђен кворум. Посланици рекламирају повреде пословника. 

11.25 - Одређена пауза, јер нема кворума за почетак нове седнице.

10.45 - Скупштина почела рад посланичким питањима. 

Посланици Скупштине Србије на новој седници, између осталог, расправљају о Предлогу буџета за 2014. годину. Претходно, парламент у обједињеној расправи разматра сет од 11 финансијских закона.  Министар финансија Лазар Крстић рекао је ти закони предвиђају мере неопходне да држава не би доживела "грчки сценарио".

Крстић је, представљајући сет 11 финансијских закона у Скупштини Србије, истакао да су те мере минимум који је неопходно спровести, али и да се водило рачуна да оне буду социјално одговорне.

Наводећи разлоге за усвајање закона, Крстић је нагласио да се, пре свега, ради о суочавању са реалношћу, признавању проблема и првом кораку ка решавању високог буџетског дефицита и јавног дуга.

Други разлог је поспешивање борбе против сиве економије, односно нелегалне трговине акцизним производима и бољој наплати пореза, а трећи техничко унапређење системских, реформских закона, навеоо је Крстић.

Крстић је додао да су на мере у јавности изнете бројне критике, али да није предложена адекватна алтернатива како да се стабилизују јавне финансије и покрене привреда.

Министар је истакао да је лоше што је консолидовани дефицит буџета 7,1 одсто БДП-а, али да би без спроведених мера он био девет одсто, и да је држава морала да испоштује раније обавезе преузете давањем гаранција за задуживање јавних предузећа и санацијом државних банака.

Крстић је подсетио и да је влада суочена са ситуацијом у којој је јавни дуг повећан са 29 одсто БДП-а на крају 2008. на 64 одсто, колико ће бити на крају 2013. године, а, према његовим речима, са повећањем задужења за још десетак одсто "поставило би се питање да ли можемо да функционишемо".

Министар је нагласио да су предложене мере "једини начин да се спасимо нежељених сценарија".

Према његовим речима, следи усвајање и других закона који се односе на побољшање привредног амбијента, као што су закони о раду, и о планирању и изградњи.

Ти закон ће, како сматра Крстић, заједно са макрофискалном стабилношћу која се уводи буџетом и сетом од 11 финансијских закона, допринети да земља успешније привлачи стране инвеститоре и поспешити рад домаће привреде.

Амортизација повећања ПДВ-а

Оценио да систем субвенција предузећима није најбољи, али да треба времена да се он уреди и укину сви непотребни издаци за те намене.

Крстић је истакао је да повећање посебне стопе пореза на додату вредност неће бити у потпуности пренето на потрошаче кроз раст цена.

Крстић је у расправи у Скупштини Србије рекао да постоји простор да трговци и произвођачи "апсорбују део повећања" посебне стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто и пребацивања информатичке опреме из посебне у општу стопу ПДВ-а од 20 одсто.

Посебном пореском стопом опорезоване су основне животне намирнице, лекови, комуналне услуге.

Министар финансија Србије је казао да је у буџету пројектовано да ће повећање стопе ПДВ-а донети 21,4 милијарде динара годишње.

Према његовим речима, опорезивање информатичке опреме по вишој стопи ПДВ-а случај у свим земљама ЕУ. "Цене хардвера у Србији су значајно веће него у региону и постоји простор да део тог ефетка апсорбују продавци опреме", додао је министар.

Крстић је рекао и да је намера Министарства финансија да се у првој половини 2014. године у Скупштини Србије нађе потпуно нови закон о буџетском систему, као и закони о финансирању локалних самоуправа и о финансирању Војводине.

Поручио је да није за централизацију финансирања локалних самоуправа, али и да је против паушалне децентарализације која се десила пре пар година.

Како је упозорио, поред ограничења запошљавања у локалној самоуправи која се примењује од 2010. године огроман број општина премашио лимит од четири службеника на 1.000 становника.

Посланици опозиције критиковали су предлог буџета и пратеће законе поручивши да неће гласати за предложена решења.

Посланици разматрају измене Закона о буџетском систему, о пензијском и инвалидском осигурању, о порезу на доходак грађана, о дувану, о порезу на додату вредност, о порезу на добит правних лица.

Парламент ће расправљати и о изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, о доприносима за обавезно социјално осигурање, о платама државних службеника и намештеника, о умањењу нето прихода лица у јавном сектору, о повраћају одузете имовине и обештећењу.

Предлог буџета за следећу годину је 12. тачка дневног реда, па се очекује да ће расправа о том предлогу на ред доћи крајем седмице или у понедељак.

Скупштина би буџет за идућу годину требало да усвоји до 15. децембра, а предлог тог документа, који је раније Влада Србије упутила парламенту на разматрање, предвиђа буџетске приходе од 930 милијарди динара, расходе од 1.113 милијарди и дефицит од 182,5 милијарди, или 4,6 одсто пројектованог бруто домаћег производа (БДП).

Буџетом за идућу годину је обухваћено повећање ПДВ-а, смањење зарада, а позитивни ефекти се очекују након нових закона о приватизацији, стечају, раду и просторном планирању.

Влада ће, спроводећи мере штедње, смањити субвенције, а министар Крстић је најавио да ће се проблем предузећа у реструктурирању решавати ефикасно и одговорно.

Буџет Србије за 2013. први пут је, за разлику од протеклих десетак година, усвојен на време, најпре на седници Владе, а потом у Скупштини, а према Закону о буџетском систему земље.

Претходних година буџет је у Скупштини усвајан углавном крајем децембра, а 2008. буквално сат и по пре поноћи и пре завршетка јесењег заседања парламента.

Седница је раније била прекинута, како би председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић положио заклетву.