Коштуница: Промена глобалног политичког контекста

На тридесетогодишњицу изласка књиге "Страначки плурализам или монизам", Војислава Коштунице и Косте Чавошког, српско друштво, према мишљењу аутора, не налази се у фази консолидоване демократије, већ у постмодерној демократији у ккојој се релативизују међународно право, суверенитет држава и правни поредак.

"У поређењу са комунизмом живимо у бољем свету, али он није ни налик ономе који смо замишљали у време комунизма и питање је шта ће остати од демократије и слободе појединца у постмодерним демократским државама", рекао је Коштуница на округлом столу у Институту за филозофију и друштвену теорију.

Књига "Страначки плурализам или монизам" објављена је 1983. године у 1.000 примерака, који су веома брзо распродати, а студија о политичком систему Југославије од 1945. до 1949. године, иако није била забрањена, наишла је на веома оштре критике традиционалних марксистичких мислилаца и комунистичких партијских радника.

У расправи о томе да ли је у Србији данас успостављена демократија каквој су се пре три деценије надали противници једнопартијског система, Коштуница је констатовао да вишестраначје у Србији данас свакако постоји, али да се у међувремену променио глобални политички контекст, тако да је демократија угрожена и у државама које су некада доживљаване као модел успешно примењеног демократског система.

"Постмодерна држава подразумева и постмодерну демократију без суштинских алтеранатива, у којој се сужава простор за одлучивање грађана", упозорио је Коштуница.

Према његовим речима, постмодерни систем држава умањује важност суверенитета државе и заснован је на могућности мешање једних држава у послове других, што је Србија осетила на својој кожи када је њу и њен суверенитет и територијални интегритет напао НАТО.

Чавошки је констатовао да је Србију задесило не само кварење политичког система, већ кварење духовне и политичке елите, а тај процес, како је рекао, парафразирајући комунисте, све више захвата и широке народне масе.

"Вишестраначки систем је уведен, али није дао резултате који су се могли очекивати. Има више слободе говора, али реч данас нема никаквог ођека, осим да вас неко тужи", рекао је Чавошки, који је на округли сто дошао из суда, где му је, како је рекао, изречена првостепена пресуда и казна од 200.000 динара због тога што је у једном чланку професора Правног факултета Симу Аврамовића назвао издајником.

"Иако смо се заложили за увођење вишестраначког система, скептичан сам према постојећем страначком систему, а највише брине карактер људи који воде странке и који у њих улазе, јер странке су данас биро за запошљавање", рекао је Чавошки.

Професор Филолошког факултета Александар Илић, који је својевремено добио отказ у Политици зато што је у читаоцима препоручио књигу Коштунице и Чавошког, рекао је да је та студија била опис сахране демократије у Србији и Југославији, али и наговештај обнове демократије.

Као заговорник либерализма у политичком животу и економији, Илић је констатовао да Србија и данас живи у времену недовршене револуције, јер још није завршен процес успостављања економских слобода, које су, према његовом мишљењу, предуслов политичких и духовних слобода.

"Зато, када данас читамо књигу Војислава Коштунице и Косте Чавошког, видимо како је уништена политичка, духовна и економска слобода и зато она наставља да буде оно што је и била када је изашла, а то је пледоаје за слободу", рекао је Илић.