Варади: О чему Бисерко може да сведочи?

Тибор Варади, професор међународног права, истакао је да бити сведок, није неко дело против државе, али да му није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко, јер она тешко може имати директна сазања која би за суд била релевантна.

"Бисерко је доследно била против рата и то је нешто што ваља и запамтити. Истовремено, када је реч о суђењу за стварне или наводне злочине, онда су релевантна сведочења оних који су били на неки начин учесници, или су били починитељи, или организатори, или жртве", истакао је Варади у интервјуу за Политику, коментаришући изјаву Соње Бисерко да је државни врх Србије пустио информацију да је она сведок Хрватске у случају тужбе и контратужбе за геноцид.

Варади је навео, да колико зна, Бисерко није била у таквој близини, није била ни жртва, ни починитељ, ни организатор - и то је разлог због кога човек може поставити питање релевантности тог сведочења.

То да је сведок није нека посебна тајна, али формално до усмене расправе тај поступак није јаван, навео је Варади.

Према његовом мишљењу, Бисерко може веровaтно да сведочи о атмосфери, о томе да је у Србији било доста људи против рата, али тешко може да замисли да она има она сазнања која се траже од једног директног сведока.

Према његовом мишљењу, Суд правде ће се у случају тужбе и контратужбе за геноцид, држати става Хашког трибунала да је у Хрватској било жртава, неправди, злочина, али да то не достиже праг геноцида.

Варади је нагласио да нема никакве сумње да је у Хрватској било и ратних злочина и злочина против човечности, али да Међународни суд правде нема неки свој истраживачки метод утврђивања чињеница, па се, природно ослања, пре свега на Хашки трибунал.

И Суд правде, додао је он, има у начелу могућност да утврди нешто што Трибунал није утврдио, али досадашња пракса није ишла у том правцу.

Према мишљењу Варадија, Хашки трибунал ће бити главни ослонац Суду правде.

"А Хашки трибунал за злочине у Хрватској, не да није осудио него није ни оптужио никога за геноцид", рекао је Варади.

Позивање Београда у контратужби, на геноцид над Србима у Другом светском рату, може да буде елемент историјског увода, али не може бити повод за осуду, јер Конвенција о геноциду није ретроактивне природе.

За време Другог светског рата још није постојала Конвенција о геноциду, донета је 1948. године, а ступила је на снагу јануара 1951. године.

Према томе, злочинима се може судити, али се ти злочини не могу квалификовати као геноцид, ако су извршени пре ступања на снагу Конвенције.

Ни суд у Нирнбергу није квалификовао нацистичке злочине као геноцид, подсетио је Варади.

Јасеновац, према мишљењу Варадија, остаје историји, било је индивидуалних осуда тако да није било све некажњено, али држава Хрватска се не може за то гонити за геноцид, ако је реч о делима пре ступања на снагу Конвенције.