Скупштина о амандманима на правосудне законе

15.30 - Посланици опозиције и владајуће коалиције тражили да се не укидају судови у појединим општинама.  

14.00 - Зграда суда у Сокобањи нелагални објекат, рекао министар Никола Селаковић.  

12.30 - Почела седница парламента на којој се расправља о правосудним законима. 

12.05 - Почетак седнице Скупштине касни више од два сата јер Одбор за правосуђе разматра предлоге амандмана. 

Скупштина Србије наставила је седницу расправом о амандманима на сет правосудних закона који предвиђају да се број основних судова у Србији са 34 повећа на 66. Почетак расправе одложен је два сата због седнице скупштинског Одбора за правосуђе који је разматрао око 250 амандмана на сет правосудних закона.

Министар правде и државне управе Никола Селаковић изјавио је током скупштинске расправе о амандманима на Предлог закона о подручјима судова и јавних тужилаштава, да је зграда у којој се налази суд у Сокобањи изграђена без иједне грађевинске дозволе.

"Сокобања је правни нонсенс у једном погледу. Она је насељено место у коме је зграда суда нелегално изграђен објекат без иједне дозволе. То је потпуни нонсенс", рекао је Селаковић.

Током полемике са послаником ДС Дејаном Николићем, који је тврдио да је том граду потребан општински суд, а не судска јединица, како предвиђају нова законска решења, и упитао министра шта је учињено током годину дана од када су напредњаци на власти да то исправе, Селаковић је истакао да је, као прво, изнета та информација, а затим и покренут поступак легализације.

Селаковић је апострофирао као важније питање ко је могао мимо законске процедуре да подигне или купи објекат за суд без иједне грађевинске дозовле и ко је могао да усели суд у такав објекат.

"За годину дана, као прво изенли смо ту информаицју, а замислите да у таквом објекту дође до пожара, питање је ко сноси одговорнст", рекао је Селаковић.

Министар је нагласио да се у Сокобањи сваке године број становника повећава и да је то разлог што се уводи судска јединица, која ће, како тврди, моћи да поступа као суд.

"Моћи ће да се суди и кривица и парница, а када је у птиању број предмета, немојте да преувеличавате, постоји јасна статистика о томе. Сокобања добија више у односну на стари закон", закључио је Селаковић. 

Министар Селаковић изјавио је да је Предлогом закона о мрежи судова предложено да у Бујановцу због специфичности тог подручја буде успостављен основни суд и мимо критеријума које је одредила радна група.

"Бујановац је колометарски изузетно близу Врања и функционално гледано, кадровски и у сваком погледу, он није морао да буде основни суд. Уважавајући посебност тог подручја и чињеницу мултиетничке структре становништва, предложили смо да ту буде основни суд", рекао је министар Селаковић.

Посланик Коалиције Албанаца прешевске долине Риза Халими негодовао је што је одбијен његов амандман на Предлог закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, којим је тражио да у Бујановцу буде и прекршајни суд.

Предлогом закона предвиђено је да постоје прекршајни судови у Врању, за територију општине Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Сурдулица и Трговиште и за град Врање, са одељењем суда у Бујановцу, Владичином Хану и Сурдулици.  

Халими је амандманом предложио да се тај члан мења и да се предвиди поштојање прекршајног суда у Бујановцу, за територију општине Бујановац, што влада и ресорни одбори нису прихватили. 

О новој мрежи судова 

Посланици опозиције, али и владајуће коалиције тражили да се не укидају судови у појединим општинама.

У расправи о 179 амандмана на Предлог закона о седиштима и подручјима судова и тужилаштава, посланик Демократске странке Ненад Константиновић затражио је амандманом да се не укида постојећих 40 судских јединица јер за то, како је оценио, нема аргумената.

"Зашто смо вратили судску јединицу у Тополу а не у Баточину? Десет одсто неправде смо исправили на одбору, 90 одсто неправде је остало", рекао је Константиновић.

Скупштински Одбор за правосуђе једногласно је предложио судске јединице у Варварину, Богатићу, Ковачици, Тополи и Ћуприји.

Посланици ДС-а указали су да се новим законима смањује приступ грађана суду јер морају да путују у удаљена места по правду.

Министар правде је на то одговорио да ће у сваком месту где је предвиђена судска јединица она моћи да поступа као суд и објаснио да суд мора да има пратеће службе и председника суда и да то повећава трошкове.  

Посланик ДСС-а Милош Алигрудић је рекао да је министар правде из пописа судова избацио оне на Косову јер је у плану њихово интегрисање у систем Косова.

Алигрудић је казао да је ДСС амандманом тражила да се врати прекршајни суд у Косовској Митровици.

Посланица ЛДП-а Јудита Поповић оценила је као чудне критеријуме Министарства за утврђивање потреба општина или градова за основним судом.

Посланик из клуба Заједно за Србију Миодраг Ђидић казао је да 170 амандмана на Предлог закона о подручјима и седиштима судова и тужилаштава показује да са тим законом нешто није у реду. Он је позвао министра правде да тај предлог повуче и још једном размотри.

Посланик Социјалистичке партије Србије Зоран Касаловић затражио је да се успостави основни суд у Апатину наводећи да је реч о значјаној подунавској, туристичкој, пограничној и важној привредној општини Србије.

Предложеним решењима, предвиђено је и повећање броја основних јавних тужилаштава којих ће бити 58.

Изменама Закона о уређењу судова мењају се надлежности основих и виших судова и примена закона почиње 1. јануара 2014. године, истовремено са законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.