Извештаји о евроинтеграцијама пред посланицима

Министар без портфеља задужен за евроинтеграције Бранко Ружић и главни преговарач са ЕУ Тања Мишчевић представили су посланицима документе којима се мери пролазно време у процесу усвајања европских препорука и стандарда, и констатовали да предстоји период у којем ће читаво друштво морати активније да се укључи у реализацију реформске агенде.

Представљајући члановима скупштинског Одбора за евроинтеграције извештаје о спровођењу Акционог плана за испуњавање препорука Европске комисије за други и трећи квартал ове године, као и Извештај о спровођењу националног програма за усвајање правних тековина ЕУ за прво полугође, Ружић је рекао да је законодавна активност у овој години била веома интензивна, што показују и статистике у поменутим извештајима.

Извештаји о спровођењу Акционог плана за испуњавање препорука
Европске комисије показују да је у трећем кварталу испуњено 84 одсто препорука, а у целом посматраном периоду 82 одсто.

Када је реч о Националном програму за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) за прво полугође степен испуњености обавеза је 69 одсто, будући да је од 131 планираних закона и подзаконских аката усвојено 90, а када се у обзир узму унапред извршене обавезе проценат испуњености је 85 одсто.

"За Владу је од највећег значаја то што напредак постоји и то што је доста урађено и по статистици и суштински, али пред нама је период у којем морамо као друштво да будемо још више укључени, јер практично је наступило ново доба евроинтеграција", поручио је Ружић.

Главни носиоци процеса евроинтеграција су се у парламенту суочили и са критикама појединих посланика који, без обзира на бројке, нису задовољни ритмом евроинтеграција и реформи.

Тако је посланик Иван Андрић (ЛДП) замерио Влади на спором раду на реформама, оцењујући да ће друга половина године бити изгубљена са становишта евроинтеграција због процеса реконструкције Владе и потом уходавања министара.

"Нема места задовољству када се гледа овај извештај, признајем да је било и горих, али порука која из њега проистиче је да смо изгубили шест или девет месеци због реконструкције владе", рекао је Андрић.

Посланица Јелена Триван је желела да зна да ли ће Влада увести мере и санкције против министара који недовољно ажурно спроводе европску агенду, како процес интеграција не би зависио од личне посвећености или аљкавости у појединим министарствима.

Ружић је одговорио да постоје институционални механизми за евалуацију процеса евроинтеграција и подсетио да је реконструкција Владе била, између осталог, мотивисана неефикасношћу у појединим ресорима када је реч о евроинтеграцијама.

Преузет хрватско-словеначки модел преговарања

Тања Мишчевић је посланике упознала са преговарачком структуром за вођење преговора са ЕУ, објаснивши да је преузет хрватско-словеначки модел преговарања, јер је реч о државама које су настале из истог правног поретка, али и зато што се тај модел показао као ефикасан.

Основа структуре су, како је објаснила, људи који чине 35 преговарачких група, али сам преговарачки процес задире много дубље у институционални систем, о чему најбоље говори чињеница да је у процесу скрининга за поглавља 23 и 24, због широког репертоара тема, било укључено по 40 институција.

Мишчевић је упозорила да у преговоре са ЕУ Србија улази у најтежој могућој ситуацији, јер постоји велики знак питања када је реч о заинтересованости за даље проширење ЕУ, али је исказала оптимизам због добрих административних капацитета, тимског рада и познавања материје у српским институцијама.

Објашњавајући зашто цивилно друштво није директно укључено у преговарачке групе, Мишчевић је рекла да се на тај начин спречило "тупљење оштрице" невладиног сектора за контролу процеса евроинтеграција.

Посланици су се интересовали и за сасвим специфичне аспекте евроинтеграција, а једно од питања је било посвећено угрожености безвизног режима који Србија има са земљама шенгенског простора.

Ружић је објаснио да је од европских саговорника добио јасна уверавања да Србија у том смислу није у опасности, будући да су њени државни органи преданим радом успели да смање број лажних азиланата.

Једино се бележи благи пораст код такозваних "сезонских лажних азиланата" у Немачкој који користе чињеницу да та држава лажним азилантима током обраде њиховог предмета, што траје и до три месеца, осим стана и хране даје и месечну апанажу од осамсто евра, навео је Ружић.