Скупштина о високом образовању

20.40 - Завршена начелна расправа о изменама Закона о високом образовању.

15.10 - Опозиција критиковала што је изменама Закона о високом образовању омогућено оснивање Академије за националну безбедност.

11.35 - Почела седница на којој посланици расправљају о високом образовању. 

10.15 - Због недостатка кворума седница Скупштине Србије одложена за сат времена. 

Скупштина Србије расправљала је по хитном поступку о изменама Закона о високом образовању. 

Министар просвете Томислав Јовановић позвао је посланике да учине услугу студентима и усвајањем измена Закона о високом образовању омогуће "армији студената" да настави школовање, тако што ће услови уписа нове академске године остати непромењени.

Министар је, образлажући предлог измена Закона, подсетио да је заједнички предлог студентских организација и универзитетске заједнице да услов за упис наредне године студија о трошку буџета остане исти као прошле године - 48 освојених бодова.

Јовановић је указао и на то да је закон из 2005. предвидео да услов за упис наредне године студија, према европским стандардима, буде 60 бодова.

Уредбама је из године у годину омогућавано студентима да студије наставе под лакшим условима, а прошле године изменама Закона утврђен је праг од 50 бодова.

"Мислим да ћемо заједничким напорима ускоро достићи не 50, већ тај праг од фамозних 60 бодова, сада фамозних, а мислим достижних", казао је министар.

Јовановић је најавио да ће Влада Србије учинити све да се обезбеде средства за наставак учешћа српских ђака у ПИСА тестирању.

"Као дугогодишњи просветни радник свестан сам важности ПИСА тестоваи учинићемо све да обезбедимо средства за то", рекао је Јовановић.

Већина посланика опозиције најавила је подршку изменама Закона о високом образовању, како би помогли студентима да упишу наредну годину са 48 бодова, али су указали да то није трајно решење и да би проблеме у образовању требало системски решити.

Опозиција је у парламенту критиковала што је изменама Закона о високом образовању, омогућено и оснивање Академије за националну безбедност, коју су назвали "школом БИА" и "кукавичјим јајетом" које се умеће међу студентске захтеве.

Посланици Демократске странке навели су да Влада има подршку ДС-а у делу који се односи на статус студената, али да треба да размисле о амандману демократа, којим се тражи брисање члана о оснивању Академије за националну безбедност.

Посланик ДС-а Јанко Веселиновић рекао је да је Влада покушала да подметне "кукавичје јаје" и да у Закон о високом образовању уметне одредбу о оснивању Академије за националну безбедност, за коју је рекао да је "школа БИА".

"Размислите о нашем амандману па се видимо у дану за гласање", рекао је Веселиновић. Он је казао и да је потребно омогућити студентима да студирају на буџету јер због система који је постављен пре седам година, а још није остварен, немају довољно бодова.

Демократска странка Србије најавила је да ће подржати измене Закона, оцењујући да оне нису хир студената јер не могу да упишу годину, већ да се проблем мора решавати системски како Србија не би "вечно остала на 48 бодова".

Посланик ДСС-а Донка Бановић оценила је да измене Закона нису "изнуђене на захтев 30.000 судената", већ да су за то одговорни факултети који свој посао не раде како треба и чињеница да до сад није урађена свеобухватна анализа реформе високог образовања.

Она је додала и да "мало мистично делује" оснивање Академије за националну безбедност, јер већ постоји Факултет за безбедност, на којем се школује тај профил.

Посланик Социјалдемократске уније Жарко Кораћ, који је члан посланичке групе ЛДП-а, рекао је да ће подржати измене Закона јер студентима треба олакшати имајући у виду у каквим условима студирају, али је навео да не види логику оснивања Академије за националну безбедност.

Посланици Лиге социјалдемократа Војводине такође су најавили да ће гласати за измене закона, јер студенти нису криви за ситуацију у којој се налазе, већ држава, Министарство и професори.

Посланик Уједињених региона Србије Сузана Грубјешић рекла је да измене Закона нису решење јер се сваке године понавља иста прича.

"Крајње је време да се уради комплетна реформа образовања, јер се овако не може одлагати у недоглед", рекла је Грубјешић.