Србија и Хрватска треба да поштују једна другу

Србија и Хрватска треба да успоставе односе поштовања, јер због болне прошлости неко време између две земље неће бити љубави, рекао председник Србије Томислав Николић.

Николић и председник Хрватске Иво Јосиповић званично ће се први пут састати 16. октобра у Београду и разговарати о свим темама које су још увек камен спотицања у односима Србије и Хрватске, рекао је Николић у интервјуу за Јутарњи лист.

Николић је међутим оценио, да односи Србије и Хрватске никад нису били бољи, да свуда види добре основе за сарадњу, али и да још нису отклоњене све препреке у односима две земље, на чему, како је казао, Србија није инсистирала, јер није хтела да отежава или угрози важан пут Хрватске ка ЕУ.

"То ће бити прилика да решимо отворена питања, а не прилика да подсећамо једни друге на то што једни другима нисмо решили, односно шта смета добрим односима наших држава и наша два народа", рекао је Николић.

Како је навео, са Јосиповићем ће разговарати о граници, о питању српске имовине, нерешеним правима и несталим особама.

Николић је истакао да је отворен за тему о несталим особама и навео да се повремено у јавности спомиње да и у Србији има неких неоткривених гробница у којима су покопани хрватски грађани.

"Волео бих да ми се укаже на те локације и прекопаћемо сваки центиметар како би ту анатему скинули са својих леђа. Разговараћемо о правима Хрвата у Србији и о правима Срба у Хрватској, о односима с онима који то наше отопљење односа кваре, о различитим видовима демонстрација силе против државе, оних који се под плаштем лажног патриотизма, посебно у Хрватској, сукобљавају и са својом владом, с демократским начелима и са својим уставним поретком", навео је председник Србије.

Николић је истакао да је његова недвосмислена жеља да, не само на председничком нивоу, већ да свако у свом домену сарађује са колегом из друге земље, јер је то једини прави начин да поново успоставимо односе поштовања.

"Јер, због болне прошлости неко време међу нама неће бити љубави", додао је Николић.

"Сусрет са Јосиповићем требало да буде и раније"

Николић је рекао да је уверен и да је до сусрета са Јосиповићем требало да дође раније.

"Што се мене тиче, позив или прихватање позива било је потпуно отворено и то сам више пута јавно рекао. Очекивао сам само када ће председник Јосиповић одлучити да више не буде љут зато што су медији и понеки људи у Србији погрешно тумачили моје изјаве, што је за господина Јосиповића био разлог да се не сусретнемо", рекао је Николић и додао да се са њим сретао на разним скуповима што је убрзало њихов званичан сусрет.

Николић је истакао и да још нису отклоњене све препреке у односима Србије и Хрватске, али да Србија није на томе инсистирала, јер није хтела да отежава или угрожава важан пут Хрватске ка ЕУ.

"Сада кад је Хрватска чланица ЕУ, имамо право да отворено разговара и очекује да Хрватска уради оно што би свака друга чланица Уније урадила", рекао је Николић.

Како је оценио, односи између Србије и Хрватске нису били никад бољи и свуда види добре основе за сарадњу.

Према његовим речима, све мора да поправи, лече болна места, затворе гвоздена врата прошлости, и то остави историји.

"Очекујем да ту много тога учини наша привреда, имајући у виду чињеницу да ни Србија, ни Хрватска, а ни Словенија која је у то укључена, немају производ за светско тржиште, али би сви заједно могли да се вратимо на стара тржишта која су Србији поново доступна по врло повољним условима, које ни Словенија ни Хрватска као чланице ЕУ не могу имати", напоменуо је Николић.

Председник Србије је поновио да признање Косова није услов за почетак преговора Србије са ЕУ о чланству и навео да има пет чланица ЕУ које не признају независност Косова.

"Ја сам поставио Вучића за лидера борбе проти корупције"

Упитан како оцењује борбу против корупције у Србији на чије се чело ставио први потпредседник Владе и председник "Ваше странке" (Српске напредне странке) Александар Вучић, Николић је истакао да се није Вучић ставио на чело борбе против корупције, већ да га је он поставио, јер је Вучић, како је истакао, једини стопостотно способан за тај посао.

"Друга ствар, господин Вучић није председник моје странке. Већ сам рекао да сам први председник Србије који је демократа. И други су бирани на демократски начин, али се ниједан од њих није понашао као демократа. Први сам председник Србије који је поднео оставку на функцију председника СНС, коју сам пре тога, за само три године, довео до победе на изборима и до председничке победе. Чак сам потпуно замрзнуо и чланство у странци", рекао је Николић.

Упитан да ли је необично што СНС која је добила изборе, формално, нема премијерску позицију у Влади Србије, Николић је навео да је у тренутку кад је влада формирана био свестан да се поставља питање функционисања владе, ако она буде састављена од странака које су је и чиниле и до тада, с Демократском странком, јер његове идеје не би прихватала влада коју би као премијер предводио Тадић.

"Ко се бави политиком зна да су уступци неминовност и ја сам ту први пут начинио уступак свом политичком аксиому, да онај ко победи на изборима треба да осигура премијерску функцију. Међутим, мислим да је СНС начином на који је Влада формирана, избором кадрова, посебно Александра Вучића, који је преузео чини ми се пола владиних послова на себе, потпуно добро заступљена и да је то схватио и председник Владе који не вуче ниједан озбиљнији и конкретнији потез без консултација са Вучићем", рекао је Николић.

Он је додао да ће следећи избори, превремени или редовни, свакако отклонити ту нелогичност и да ће функцију премијера обављати онај ко освоји највише гласова.

Николић није желео да коментарише изјаве Станка Суботић у којима оптужује бившега председника Србије Бориса Тадића.