План примене само уз обострану сагласност

Предлог плана о примени бриселског споразума може да произађе само из онога око чега се слажу две стране, каже шеф београдског тима за примену бриселског споразума и саветник председника Србије Марко Ђурић. Од представника ЕУ Ђурић очекује да у својим нацртима не дају предност једном начину тумачења споразума.

На питање да ли је дошло до неких измена у предлогу споразумма о имплементацији који је стигао из кабинета шефице ЕУ диломатије Кетрин Ештон на који је Београд имао велике примедбе, Ђурић је у интервјуу данашњој Политици рекао да су "примљена к знању размишљања свих страна укључених у процес".

"Пред нашим тимом стоји веома тежак задатак. Немамо право на грешку", констатовао је Ђурић.

Он каже да од предстојеће посете немачког шефа дипломатије Гвида Вестервелеа Београду очекује да "српској и немачкој јавности буде послат сигнал да је продубљивање разумевања избор обе стране".

Напоменуо је да је протеклих месеци постојала континуирана комуникација српских парламентараца и највиших владиних званичника са члановима Бундестага, оценивши да је код дела немачких посланика видљива жеља да се Србији и региону отворе врата Европе, али да код појединих и даље преовладава негативан однос према тој идеји.

Одговарајући на питање да ли би постизање договора о примени споразума 21. маја, за када је заказан сусрет председника Владе Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија у Бриселу, било довољно за добијање датума почетка преговора о чланству у ЕУ, Ђурић је рекао да борбу за праведну и одрживу имплементацију споразума Београд није посматрао кроз призму датума.

"Није реално да ћемо у ту замку упасти када преговори буду подигнути на ниво премијера", рекао је шеф београдског тима за примену споразума.

Предочио је да је идеја водиља српског тима на састанцима о спровођењу споразума била да се несметано продужи живот институција Срба и оних који признају Србију на Косову и Метохији у другом облику и у околностима у којима би оне требало да буду признате од свих страна укључених у процес.

Тиме бисмо створили предуслове за трајни опстанак у покрајини без задирања у питање статуса, који је за нас решен, рекао је Ђурић.

Истичући да је борба за опстанак Србије на Косову могућа и одржива само као заједничка са нашим народом који живи у покрајини, он је напоменуо да ће Срби са Космета и убудуће, као и до сада, имати своје место у нашој делегацији.

"Без обзира на поједине партикуларне и страначке интересе који су присутни, уверен сам да ће преовладати свест о заједничком интересу", додао је Ђурић.

Напоменуо је да је наша делегација већ суочена са притиском на решавању и других питања каква су телекомуникације и енергетика, али и додао да чланови српског тима не смеју бити подложни притисцима када је реч о осетљивим темама.

Ђурић је додао да Србија захтева и очекује отпочињање дијалога о питањима имовине, црквене и културне баштине, повратка 230.000 прогнаних и стварања предуслова за учешће у централним покрајинским институцијама у Приштини у најскорије време.