(Не)споразуми око споразума

Шеф скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је да је због покушаја Приштине да у имплементацији прекроји бриселски споразум могуће очекивати да дође до неког новог састанка на вишем политичком нивоу или да ЕУ да своје тумачење договореног.

"Очигледно је да Приштина покушава да у утврђивању плана примене наметне нека решења која нису у складу са споразумом", рекао је Дрецун, коментаришући изјаву шефа Делегације ЕУ у Србији Венсана Дежера да ће, уколико тимови за примену споразума Београд и Приштина не успеју да се договоре око плана имплементације, можда бити потребна додатна арбитража, на вишем, политичком нивоу.

"Због тога је могуће очекивати да дође до неког новог састанка на једном вишем политичком нивоу који би могао да буде, условно речено, арбитажа или да људи из ЕУ дају своје тумачење па да се онда види како ићи у примену", рекао је Дрецун новинарима у парламенту.

Према његовим речима, Приштина жели да оне ствари за које сматра да нису у њеном интересу на неки начин прекроји и наметне другачија решења. Конкретна решења која треба постићи на основу бриселског споразума, који има општедефинисана места, свакако ће у наредном периоду бити веома проблематична и тешка за преговоре, рекао је Дрецун.

Шеф посланика УРС-а Владимир Илић оценио је да је јасно да је имплементација бриселског споразума кључни проблем, јер то иде најтеже, и изразио бојазан да нека евентуална арбитража не би била објективна.

"Немогуће је у 15 тачака предвидети оно што је заправо живот на Косову и Метохији. Из тих разлога биће озбиљних проблема у имплементацији", рекао је Илић. Евентуална арбитража не би била објективна, сматра Илић и додаје да је то могло да се види у неким претходним периодима, објаснивши да свака страна тумачи споразум онако како њој одговара.

"Сматрам да је далеко боље од било какве арбитраже кренути у детаљну разраду споразума - да се свака од тих тачака дефинише и разради и да до тога дође путем преговора", навео је Илић.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић изјавио је да ће због тога што су Београд и Приштина у преговорима све време "држали фиге иза леђа" сада можда бити потребна нека врста "супервизора" и да арбитража не мора бити нужно лоша.

"Не мислим да је то нужно лоше у оваквој ситуацији, поготово када су и Београд и Приштина, и Срби и Албанци, и даље у некој врсти латентног сукоба", навео је Ђурић и додао да би то "све могао неко са стране да арбитрира".

Очигледно је и да потенцијална арбитража ЕУ и Београду и Приштини "може или треба да послужи као изговор за прихватање неких решења која су евентуално или очигледно непопуларна у јавности", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, за Србију би на неки начин то могла да буде и добра школа како ће ствари са ЕУ или земљама чланицама функционисати у будућности, када почну преговори.

Посланик ДСС-а Јован Палалић оценио је да ЕУ, увлачећи Србију у евентуални поступак арбитраже, још једном жели да потврди да је Косово и Метохија за ЕУ независна држава.

Палалић је, новинарима у парламенту, рекао да таква пракса да једна држава са својом покрајином преко арбитраже решава спор до сада нигде није постојала. То је, како је оценио, са друге стране, врста притиска на власт да се што пре заврши посао око утврђивања плана имплементације бриселског споразума до 21. маја.

Шеф Делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер рекао је да верује да ће договор о примени бриселског споразума бити постигнут, али ће, уколико тимови за примену споразума Београда и Приштине не успеју да се договоре око плана имплементације, можда бити потребна додатна арбитража, на вишем, политичком нивоу.

Дежер је данас појаснио своју ту изјаву, рекавиши да би у случају неуспеха разговора о имплементацији бриселског споразума морали опет да се укључе премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи.

Аналитичари о могућности арбитраже

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић и политички аналитичар из Приштине Фатмир Шехоли слажу се да би, у овој фази, а како би се убрзале ствари у вези примене споразума, добро било поновно укључивање премијера Србије и Косова, али и предсатвника ЕУ и САД.

Јањић и Шехоли арбитражу виде као начин да се отклони застој у разговорима о примени споразума и сматрају да би у томе улога Дачића и Тачија била неопходна, те да Кетрин Ештон не би требало да изостане, а присуство САД, макар као посматрача, што је било и до сада, било би пожељно.

Шехоли је у изјави Танјугу рекао да у евентуалну арбитражу могу још да се укључе и сви релевантни фактори на Косову који одлучују данас о свему ономе што бриселски споразум обухвата, замеривши Тачију што јавност и политичке представнике није обавестио о свим детаљима споразума како је то учинио Алекнсадар Вучић.

Душан Јањић предлаже да би у случају осетљивих питања, попут избора на северу КиМ или заједнице српских општина можда требало формирати прелазну управу у којој би се нашли представници две стране, али и ЕУ као неке врсте арбитра или посредника.

Питање арбитраже је, међутим, спорно за професора Факултета политичких наука Предраг Симић, јер, како каже, арбитрира се између две стране које су у сукобу, а не између оних који су постигли споразум, па стога он арбитражу тумачи као неки вид посредовања ЕУ, додајући да је сада ипак најважније да споразум буде имплементиран.

За Симића је додатно спорно у овом предлогу учешће САД, јер сматра да би позивање Американаца упомоћ показало још једном да Европска унија није дорасла проблемима Балкана.