Протест Албанаца у Прешеву

На протесту у Прешеву лидери албанских странака тражили су ослобађање припадника Гњиланске групе, којима се суди за ратне злочине над цивилима. Захтевају да се уклоњени споменик припадницима расформиране ослободилачке војске врати у центар Прешева, као и да буду укључени у преговоре Београда и Приштине. 

Уочи суђења у Апелационом суду заказаном за 13. и 14. мај, за ратни злочин против цивилног становништва, са ванредне седнице прешевске скупштине одборници шаљу протестно писмо Влади Србије, Апелационом суду и представницима међународне заједнице, са захтевом да се ослободе деветорица притворених.

Тај захтев поновљен је и на протесту, који је у организацији албанских политичких партија одржан у Прешеву.

Лидер Демократске уније долине Скендер Дестани рекао је да се силовање не може доказати само на основу сведока и да је цело дуђење политички процес.

Председник општине Прешево Рагми Мустафа истакао је након протеста да је на захтев за ослобађање припадника Гњиланске групе године "на првом месту".

"Најважније је да се ослободе припадници Гњиланске групе. Тражимо такође и да нам се врати споменик, који је у јануару ове године уклоњен из центра Прешева и да Албанци у Прешевској долини имају реципроцитет у односу на Србе са севера Косова, да буду заступљени у преговорима у Бриселу", каже Мустафа.

"Све ове тачке из споразума два премијера Косова и Србије да се препишу и за Албанце у Долини", захтева Мустафа.

Албанци желе, како су рекли, да пошаљу поруку јавности да је девет ухапшених припадника ОВК невино, јер ничим није доказано да су у Гњилану 1999. године, починили злочин и да српско правосуђе ничим не може да докаже наводе оптужнице.

На протесту је било неколико стотина мештана, који су носили заставе Албаније и Америке. Деца поређана око места где је некада био споменик носила су пароле на којим је писало "Реципроцитет са Србима на Косову", "Прешевска долина је север Косова", "Демилитаризација", "Вратите споменик".

Лидера опозиционих албанских партија није било на протесту у Прешеву.

Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић је за Танјуг изјавио да је Влада Србије заинтересована да решава проблеме албанске националне мањине на југу Србије, кроз државне институције и динамиком коју предвиђа закон.

Припадници гњиланске групе се сумњиче су до октобра 1999. године на подручју Гњилана убили 47 особа, затварали,силовали и мучили цивиле. Виши Суд је у септембру прошле године осудио 11 чланова групе, на укупно 116 година затвора, док је шесторо ослобођено, због недостатка доказа.