Кацин: Срби да прихвате реалност

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин оценио је да је дошло време да Срби са севера Косова прихвате реалност и дају свој део подршке јачању српске заједнице на Косову.

Кацин је у интервјуу Танјугу рекао да су Срби са севера Косова увек били у функцији домаће политике и да Србија сада треба да избалансира свој однос и према њима и према онима јужно од Ибра.

"Срби се још деле на оне на северу, ближе Београду, и оне јужно од Ибра који су 'неподобни'. Та самоизолација која је дуго била примењивана на северу Косова доноси велике потешкоће и последице", рекао је Кацин.

Истичући да је Србима у енклавама било далеко теже него онима на северу, он је рекао да је "дошао тренутак да Београд призна и Србе јужно од Ибра" јер је само на тај начин могуће ојачати српску заједницу на Косову.

Упитан како гледа на најаве референдума о бриселском споразуму, Кацин истиче да не жели да се меша у унутрашње ствари Србије, али да мисли да ће Србија одлучити о томе да је дошло време да се посвети својој будућности и да се створе бољи и једнаки услови за све Србе на Косову.

Преговори са ЕУ до краја године

Кацин верује да је реално да Србија до краја године отвори преговоре са ЕУ.

"Ако институције Србије верују у остварљивост тог циља онда ће се томе посветити и то ће и одрадити. Ја дубоко у то верујем, а то мора и може имати јаке синергетске ефекте, не само у Србији већ и у региону", оценио је Кацин и указао да за отварање преговора треба створити услове.

Он је указао да је у међувремену потребно постићи напредак у областима које обухватају поглавља 23 и 24, која се прва отварају - владавине права, борбе против корупције и криминала и заштите људских и мањинских права.

"Отварање преговора зависи од тога колико ће координација вицепремијера и служби којима координише бити убедљива, колико ће ту бити напретка и шта ће Министарство правде успети у међувремену да уради у сарадњи са Народном скупштином", рекао је Кацин.

Упитан зашто је важно да преговори буду отворени управо овим поглављима, Кацин каже да је ЕУ на хрватском примеру научила да одуговлачење са тим поглављима сужава маневарски простор и да нема времена да ојачају институције и да се реформе и у пракси примене.

У том контексту он је скренуо пажњу и на усавршавање запослених у правосуђу, међусобну сарадњу институција и унутрашњу контролу унутар институција.

"Тужилаштво ни дан данас нема никакав механизам којим би вршило унутрашњу контролу, нити постоји механизам одговорности тужилаца за њихов нерад, за грешке", указао је известилац ЕП.

Како је истакао, неприхатљива је ситуација у којој је Србија данас - да неке институције међусобно комуницирају и сарађују због ангажованости и упорности првог потпредседника владе.

"Донедавно нису уопште комуницирале. Такав ад хок приступ није дозвољен и прихватљив и зато треба јачати институције и оспособити их да буду у стању да реагују на те изазове", сматра Кацин.

Процес који траје

Упитан шта ће се променити у односима ЕУ и Србије после отварања приступних преговора, Кацин каже:

"Можда то није право поређење али то вам је као кад упишете децу у школу - сваког дана све више напредују, то је процес који траје, развијају се капацитети, стиче се знање, а са друге стране ЕУ добија конкретан мандат да прстом покаже на проблем који треба решити и постави рок за то".

Неопходан предуслов на том путу је представља спознаја да све што се ради, ради се у интересу Србије, у циљу стварања правне државе и стабилног оквира за српску економију како би се оспособила за отворено тржиште и конкуренцију када уђе у ЕУ.

Према његовим речима, ових дана долази из Србије порука о томе да се "прелама са прошлошћу и да се ствара регионала стабилност за будућност".

"Све то што се сада дешава после 10 круга дијалога, расправа у Скупштини, јесте та порука која привлачи пажњу целог света и даје сасвим другу калкулацију и поглед на инвестиције у Србији", истиче Кацин.

"Ако неко инвестира у Србију то није инвестиција за тих осам милиона људи већ у потенцијале стабилног и помиреног региона", рекао је он.

Посебан проблем Србије и целог Балкана јесте одлазак младих.

"Све државе морају створити боље услове за економије како би оне расле и стварале нова радна места да би се надокнадило пропуштено", истакао је Кацин.