Косово највећи ризик за безбедност

Очување безбедности на Косову и Метохији значи и очување безбедности целог западног Балкана - без које Европа не може бити слободна и целовита, поручили су у Руми учесници семинара који је организовао Атлантски савез у Србији - представници министарстава одбране и спољних послова Србије, официри Војске Србије, експерти и представници земаља чланица НАТО.

Помоћник министра спољних послова за безбедносну политику Миомир Удовички је као највећи ризик за безбедност Србије, али и региона, означио ситуацију на Косову и Метохији.

"Питање Косова и Метохије има највећи значај када је реч о одбрани суверенитета и територијалног интегритета Србије. Проблем очувања безбедности на Косову истовремено представља и процес очувања безбедности на целом западном Балкану", истакао је Удовички.

Говорећи на тему "Спољна и одбрамбена политика Србије и земаља региона у оквиру евро-атлантске сарадње", Удовички је констатовао да Европа не може бити слободна и целовита док и западни Балкан не постане њен део.

Према његовим речима, одбрана државног суверенитета и територијалног интегритета, напредак у евро-интеграцијама, јачање билатералне и мултилатералне сарадње у региону представљају примарне циљеве спољне политике Србије.

"Србија се залаже за напредовање читавог региона и изградњу мирног и стабилног окружења, а опредељење Владе Србије је мирно решење питања Косова и Метохије", истакао је Удовички.

Руководилац одељења за политику одбране Министарства одбране Хрватске Кристијан Бељан оценио је да све државе у региону имају заједнички циљ, односно обезбеђивање друштвене и економске сигурности кроз евроатлантске интеграције.

Ниједна држава региона не може сама да одговори на бројне претње с којим се данас сусреће, већ је то једино могуће кроз колективну одбрану, односно укључивањем у велике војне савезе, попут НАТО, сматра представник хрватског министарства одбране.

"Били ми члан војних савеза или не, одлуке донете у овим организацијама имају директне или индиректне утицаје на нашу националну сигурност и економске и друштвене токове", закључио је Бељан.

Вујић: Виши ниво сарадње са НАТО-ом

Говорећи о сарадњи Србије са НАТО, представник Mинистарства спољних послова Зоран Вујић оценио је да је веома важно да се ниво сарадње подигне како би се глас Србије чуо и поштовао јер ће "само на тај начин Србија моћи да оствари комуникацију на регионалном нивоу".

"Морамо бити свесни улоге коју има НАТО за регионални мир и стабилност. НАТО је наш партнер и с њим имамо исте циљеве. Тачно је да се не поклапамо увек у тим циљевима, али важно је да можемо да разговарамо јер је то је једини начин како можемо да остваримо што боље односе за мир и стабилност на овим просторима", поручио је Вујић.

Начелник управе за стратегијско планирање Министарства одбране генерал мајор Митар Ковач позитивно је оценио сарадњу Србије са чланицама НАТО и Партнерства за мир и указао на њихов значај у развоју и модернизацију домаћег система одбране.

Како каже, од почетка постоји јасан стратешки циљ - ефикасан, одржив и економичан систем одбране и модерна професионална војска која је у стању да извршава постављене задатке.

"Систем одбране и Војска Србије прошли су дуг пут специфичних промена и у том процесу реформе система, НАТО и чланице Партнерства за мир пружиле су значајну помоћ", рекао је Ковач.

Изасланик одбране Краљевине Норвешке у Србији пуковник Есбен Ос истакао је да је та држава уложила више од 240 милиона евра помоћи, како би пружила подршку миру и стабилности у региону, јачању капацитета тих земаља за војну сарадњу и учешће у мултинационалним операцијама.

Аустријски изасланик одбране у Србији бригадни генерал Рајнхард Шоберл истиче значај ангажовања војних снага у мировним операцијама због њиховог утицаја на безбедност и стабилизацију региона у којима се мисије спроводе.

Како је сликовито објаснио, "уколико подручје Балкана не буде безбедно, избеглице ће се појавити на граници Аустрије и других европских држава".

Сарадња са НАТО могућа и без чланства

Амбасадор Словачке у Београду Јан Варшо, имајући у виду позицију и положај Србије, мишљења је да Србија није само лоцирана у Европи већ да је део Европе због чега мора да одржава контакт са НАТО "без обзира хоће ли постати њена чланица или неће".

Он је додао и да је свестан проблема Косова и Метохије у сарадњи Србије са НАТО додавши да то не може да се игнорише.

"Међутим, надамо се да ће дијалог који се води између Београда и Приштине имати срећан крај, јер главни циљ је да се обезбеди безбедност и просперитет западног Балкана и људи који ту живе", закључио је Варшо.

Како је рекао заменик помоћника генералног секретара НАТО Тед Вајтсајд, Србија и НАТО могу да сарађују и без прикључења Србије Северноатлантском савезу јер деле заједничке интересе.

"Изузетно смо поносни на водећу улогу Србије у борби против корупције. Та борба је заједнички интерес и на томе можемо заједно радити, без потребе да се Србија прикључи НАТО пакту. Такав однос имамо и са Русијом", рекао је Вајтсајд на конференцији у Руми.

Вајтсајд је истакао да НАТО нема политички интерес за прикључење Русије тој организацији, али да деле заједничке интересе за успостављање стабилности.

"Као и са Србијом, ми сарађујемо и са Русијом. Политичко руководство те земље је више пута поновило изричит став да не желе да се прикључе НАТО-у, али то нас не спречава да сарађујемо у борби против пиратерије која омета трговину и безбедност", каже Вајтсајд.

Како је нагласио, НАТО сарађује са Србијом и Русијом не због тога јер је приморан, већ јер дели заједнички интерес са те две земље.

Према Вајтсајдовим речима, програм Партнерство за мир пружа могућност за припрему земље за улазак у НАТО, што су, како је додао, многе земље источног блока искористиле, али је остављена могућност свакој земљи да одабере ниво сарадње као и одлуку о приступању.

Регионални дводневни семинар за представнике медија "Пиши као што говориш и читај као сто је написано 2" организовао је Атлантски савет у Србији уз подршку амбасаде Уједињеног Краљевства у Београду и НАТО војне канцеларије за везу у Београду.