Југ Србије није тема бриселских преговора

Шеф Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић рекао је да се декларација којом албански одборници из Бујановца, Прешева и Медвеђе траже реципроцитет у погледу права које Срби на северу Косова треба да добију, неће наћи на преговарачком столу у Бриселу.

Упитан да прокоментарише најаве лидера Албанаца са југа Србије да ће захтевати да се питање њиховог статуса решава паралелно с будућим статусом севера Косова, Станковић је за РТС рекао да не постоје паралеле између те две ситуације.

"Нисмо добили захтеве из декларације коју су Албанци са југа Србије усвојили 9. марта. Мислим да се ту ради о врсти притиска на ток преговора у Бриселу о статусу српских општина на Косову. Та декларација не може да се нађе на преговарачком столу у Бриселу", напоменуо је Станковић.

Станковић је истакао да је једини документ на коме су засновани разговори Владе Србије с лидерима Албанаца са југа земље, платформа која је заједнички усаглашена 25. фебруара, а не декларација коју су албански одборници из Бујановца, Прешева и Медвеђе усвојили 9. марта.

"Платформом од осам тачака коју смо усагласили с представницима Албанаца са југа Србије и Мисије ОЕБС-а 25. фебруара, прецизирани су проблеми на чијем решавању заједно треба да раде државни и локални органи власти у три општине на југу Србије како би људи на том подручју боље живели", рекао је Станковић.

Станковић је подсетио да су ставови за будуће разговоре с представницима Албанаца из Бујановца и Прешева усаглашени током недавне посете шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Петера Буркхарда тим општинама.

"Договорили смо да проблеме решавамо краткорочним, средњорочним и дугорочним мерама. Једно од краткорочних решења које ћемо реализовати до почетка 2014. годоне односи се на примедбу Албанаца да се упис у матичне књиге обавља само ћириличним писмом", рекао је Станковић.

Станковић је рекао и да је предвиђено да се средњорочна решења остваре до почетка 2015, а дугорочна након те године.

Коментаришући ситуацију у Пчињском округу након недавних поплава, Станковић је нагласио да приоритет у пружању помоћи имају домаћинства у погођеном подручју којима је досад уплаћено по 3.500 динара.

"Ситуација је критична и пошто смо доделили 1,3 милиона динара хитне помоћи поплављеном подручју. Планирано је да упутимо још помоћи у вредности од шест милиона динара како би санирали последице поплава у Пчињском округу", рекао је Станковић.