Трајковић: Компромисом до нормализације

Носилац Јединствене српске листе у Скупштини Косова Рада Трајковић сматра да би предлог државног врха Србије о формирању заједнице српских општина на Косову и Метохији донео многе предности.

Мада је овај предлог протумачила као "унутрашњу реорганизацију Србије", Трајковић је у интервјуу ФоНету оценила да се он "сусреће са решењима из Ахтисаријевог плана".

"Како сам разумела, то значи да председник и државно руководство желе да признају, суштински, косовске институције као институције Покрајине Косово, а као предуслов постављају формирање заједнице српских општина и насеља", нагласила је Трајковић.

Она је напоменула да би то "подразумевало све општине на Косову и Метохији које функционишу изнад и испод Ибра".

"Наша држава би, највероватније, кроз неки норматив, постојеће оквире Устава, прихватила функционални опстанак Срба, кроз институције које би их подржале у томе. Србија би то признала као институције Покрајине", објаснила је Трајковић, "а Албанци би их третирали као независно Косово".

"То би био компромис који би, на крају, понудио висок ниво нормализације односа између Приштине и Београда", истакла јеТрајковић.

Упитана колико би то помогло Србима јужно од Ибра, Трајковић је одговорила да би "јединстена стратегија Срба на Косову највероватније много значила у смислу јединствених институција и заједничких приоритета".

"Важно је и то што би држава позвала Србе да изађу на све изборе који се буду расписивали на простору Косова и Метохије, што би дало на квалитету изабраним Србима и направило демократску атмосферу унутар српског гласачког миљеа", оценила је Трајковић.

То би "донело многе предности" што се тиче самих Срба и било у "функцији јединственијег приступа решавању питања опстанка нашега народа", прецизирала је Трајковић, истичући да, у том случају, "не би, као до сада, имали излазак на изборе Срба који нису координирани са државом".

На тај начин Срби би "и најдиректније имали економску и политичку подршку Београда", нагласила је Трајковић, која каже да је, "чим се појавила Стратегија, знала да ће се сусретати са решењима из Ахтисаријевог плана".

Она је потврдила да у дијалогу Београда и Приштине на ред долазе веома тешка питања и указала да би требало избећи ситуацију "спојених судова", по којој би све што више добију Срби северно од Ибра то значило да Срби испод Ибра добију мање.

Трајковић је упозорила да дијалог прати и континуитет насиља, који Србима отежава живот и прецизирала да "то најчешће раде људи који су унутар институција система", сугеришући да "мисли, пре свега, на Косовску полицију".

Притајени албански екстремизам се активира када некоме одговара 

"Знамо да постоји 'конзервирани албански екстремизам', који се активира у моменту када неком одговара", напоменула је Трајковић, "што смо могли да видимо на бројним примерима, међу којима је последњи манастир Дечани".

"Све то говори да главни преговарач Косова, мислим на Хашима Тачија, или нема механизме контроле над институцијама или је најдиректније укључен у све оно што се дешава Србима", оценила је Трајковић.

"Уколико каже да нема механизме да преговоре води на миран начин и контролише процесе", поручила је Трајковић, "онда треба прекинути и натерати га да преузме одговорност забезбедност Срба".

Екстремизам у сваком моменту може да се упали и да нас "однесе нека ‚Олуја'", предочила је Трајковић, која сматра да на Косову не постоји пројекат "демилитаризације албанског друштва и навикавања на мултиетичност".

Она је подсетила да су се у Србији, од Рамбујеа, смењивали политичари који су водили државу, али да је на Косову преговарач увек био Тачи, што њој смета, "јер не постоји друга гарнитура албанских политичара која би преузела одговорност решавања питања Косова и Метохије".

"Очигледно је да сам Тачи није гарант стабилности Срба, што се показује од Рамбујеа до данашњих дана", оценила је Трајковић и констатовала да је на делу "албанизација" Косова.

"Ви испод Ибра не можете видети заставу Косова, већ су то заставе и симболи Албаније, што дефинитивно говори да у континуитету главни преговарач ради на неком другом пројекту који није Косово", сматра Трајковић.

Осим тога, "у Приштини се не налазе добронамерни људи који желе мултиетичност простора Косова и Метохије", указала је Трајковић, али је констатовала и да "Срби са севера доживљавају Србе испод Ибра као тег око ноге".

Истичући да је српска културно-историјска баштина јужно од Ибра значајна, не само за српски народ, већ и за европску и светску културу, Трајковић је упозорила да ће, ако оду Срби, она остати само споменик, са једним или два монаха.