Дипломатија без стероида

Иако се и даље води под притисцима, спољна политика Србије сада је јаснија и реалнија него раније, речено је, између осталог, у емисији Око.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Професор Факултета политичких наука Драган Симић каже да је спољна политика Србије добра с обзиром на то са које се позиције кренуло и да сада више него раније у обзир узима реалност, као и да је промишљенија.

Огњен Прибићевић са Института друштвених наука сматра да су и у Бриселу, и у Москви и у Вашингтону примећени значајни искораци Владе кад је реч о Косову и Метохији, јер је дијалог подигнут на виши ниво.

"И претходна Влада је имала широку базу са четири стуба спољне политике, и била је критикована. Рекао бих да је та политика настављена, али чини ми се да је, пре свега кад је реч о Александру Вучићу, направљен искорак у односу према Немачкој и Европској унији, јер је, према његовом мишљењу, то приоритет.

Симић каже да је добро што у земљи нема критика спољне политике и што постоји сагласност. "Дипломатска активост личи на војнички састав, држава мора да говори једним гласом, а ми то често нисмо чинили. У разговорима са спољнополитичким партнерима се раније није знало ко има завршну реч", наводи Симић.

Коментаришући односе са Русијом, Америком и Немачком, Прибићевић истиче да је веома важна најављена посета Вучића Берлину и да ће она показати какве су шансе око добијања датума за почетак преговора са ЕУ. Према његовим речима, важно је што између Вучића и саветнике Ангеле Меркел Кристофа Хојзгена постоје добри односи, али узлазне политичке треба да прате и економски односи.

Председник Томислав Николић недавно је рекао је да је канцеларка Меркел веома задовољна њиховим односом, односно да верује да он може да спроведе оно што обећа. Симић каже да се код нас таква порука није чула у последњих 20 или 30 година.

Прибићевић каже да нема дилеме да су евроинтеграције приоритет Владе, али додаје да треба водити рачуна о Русији и односима са суседним земљама и да ту треба заршити листу приоритета. Симић сматра да су се амерички интереси померили у неке друге делове света, али да и даље због Косова Америка има интерес за сарадњу са Србијом.

Коментаришући српску спољну политику, оријенталиста Дарко Танасковић каже да се она води у изнудици и под притисцима чији континуитет траје. "Води се на сличан начин као и до сада, само са више јасноће и спремности да се ствари јасније кажу. Промена је све веће указивање на то да постоје и други партнери сем Европске уније и да постоје и неки други проблеми и шансе сем оних који се везују за Косово и Метохију", каже Танасковић.

Већа економска сарадња са Турском

Танасковић каже да је у посети Томислава Николића Турској ново то што је председник Абдулах Гул много већи акценат ставио на економску сарадњу, него што је до сада био случај.

"Претпостављам да у Турској схватају да политички утицај који желе да остваре у Србији не могу да остваре ако коначно не испуне нешто од онога што су обећавали на економском плану. Са друге стране, председник Николић је рекао да Турска може бити значајан чинилац стабилности на Балкану, али није рекао да она то јесте", прецизира Танасковић.

Гул је, како наводи, подржао и европске и евроатлантске интеграције Србије иако врло добро зна какав је став Србије према евроатлантским интеграцијама. Такође, каже, турски председник је изговорио и своју омиљену флоскулу "да је Србија сусед Турске иако са њом нема заједничку границу", што је "неоосманистичка концепција суседства" и представља континуитет.

Танасковић каже да је Турској Србија онолико битан партнер на Балкану колико јој је потребно да реализује своје државно националне интересе и доминантан утицај у процесу макрорегионализације света, а очекује да Балкан буде део њеног макрорегиона. "Турска зна да без Србије не може остварити такву улогу, али јој није Србија приоритетна, већ интерес муслиманских заједница, пре свегта Бошњака и Албанаца", истиче Танасковић.

Посета председника Николића Турској указује и на то да се у Србији почиње схватати да и ми имамо неке адуте уколико неко за нас показује такво интересовање. "Србија превасходно има економске интересе у односима са Турском, док Турска има и економске и политичке интересе, јер претендује да буде доминантна у политичком смислу на Балкану", наводи Танасковић.

Прибићевић каже да у трилатералним сусретима Србије, БиХ и Турске има несразмерног односа снага, да је Србија у слабијој позицији, јер је Турска окренута према бошњачком делу БиХ и додаје да би било добро када би се у разговоре укључили Москва и Брисел.

Симић наводи да је економска сарадња са Турском веома важна, јер та земља готово да није осетила удар економске кризе, додајући да Србија у будућем периоду не може очекивати неке озбиљније инвестиције са Запада.

Коментаришући најављени сусрет Томислава Николића и косовске председнице Атифете Јахјаге Прибићевић истиче да је сама чињеница да до сусрета долази добра за Србију и да ће бити препозната као жеља Србије да још темељније приступи дијалогу.

Симић каже да сусрет носи ризике, да ће Албанци то тумачити као признање државе, али да морамо да посматрамо суштину тог сусрета. Он уважава реализам, да постоји власт у Приштини, и да постоје конкретни проблеми о којима се мора разговарати, не само на техничком или нивоу премијера, већ и на нивоу председника, наводи Симић.

Прибићевић сматра да је добитак већи од ризика, да ће спремност Србије да дијалог дигне на највиши ниво сигурно бити препозната у Бриселу, а да не можемо да изгубимо више од оног што смо изгубили 90-их гдина.