Усвојен Закон о подстицајима пољопривреди

13.42 - Усвајањем 14 међудржавних споразума, закључена друга седница парламента у 2013. години.

13.24 - Скупштина усвојила измене Закона о заштити ваздуха, платама у државним органима и јавним службама, трговини и жиговима.

12.56 - Парламент изгласао Закон о државној припадности и упису пловила. 

12.46 - Након паузе, са 133 гласа "за", Скупштина усвојила закон о подстицајима пољопривреди и руралном развоју.

12.13 - Одређена пауза од десет минута, како би надлежни одбор услагласио неке од предложених амандмана са законом. 

11.24 - Посланици гласају о амандманима на Предлог закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.

Скупштина Србије усвојила је Закон о Предлогу закона о подстицајима пољопривреди и руралном развоју. На текућој седници Скупштине Србије, посланици се изјашњавају о 20 законских предлога.

Законом о подстицајима у пољопривредној индустрији и руралном развоју загарантовани су минимални износи подстицаја за пољопривредне производњаче за сваку годину, које влада неће моћи да умањи.

Како је током начелне прасправе објаснио ресорни министар Горан Кнежевић, Влада ће сваке године после усвајања буџета доносити максималне износе подстицаја за пољопривредну производњу.

Усвојеним законом подстицаји су предвиђени једнако и за оне који су власници и за оне који су закупци, свако ко жели да се бави пољопривредом може на законом прописани начин да добије подстицаје, без обзира на правни и власнички статус.

Прописано је и да се основни подстицаји остварују по површини биљне производње, и то у минималном износу од 6.000 динара по хектару, а право на коришћење тог подстицаја има правно лице, предузетник или физичко лице под условом да је уписан у Регистар.

Право на коришћење подстицаја у сточарству такође има правно лице, предузетник и физичко лице које је уписано у Регистар и које је пријавило број и врсту животиња и извршило обележавања грла.

Нова законска решења дају могућност да се премије за млеко увећавају за произвођаче који производе млеко екстра класе, будући да је 35 одсто млека које се производи у Србији екстра класе и одговара ЕУ стандардима.

Посланици су усвојили и Закон о државној припадности и упису пловила.

Тим законом треба да се поједностави упис пловила, а који ће бити у надлежности лучких капетанија и Министарства за саобраћај.

Либерализовани су услови за упис бродова у домаће уписнике, у складу са захтевима ЕУ, као и услови за факултативни упис, уз поштовање Међународне конвенције о праву мора.

Скупштина је усвојила и измене Закона о заштити ваздуха, трговини, жиговима и платама у државним органима и јавним службама.

Измене закона о заштити ваздуха требало би да омогуће усвајање националне стратегије о заштити ваздуха до почетка 2015. године.

Да би се та стратегија усвојила, Влада Србије требало би да донесе подзаконске акте којима се уређује постепено смањивање потрошње супстанци које оштећују озонски омотач, као и поступање са тим супстанцама, производима или опремом.

Изменама Закона о трговини требало би да се унапреде пословни амбијент, поспеши конкуренција међу свим учесницима на тржишту и допринесу развоју тржишта и заштити потрошача.

Тим изменама укида се Центар за развој трговине који је требало да даје дозволе за све трговинске објекте веће од 2.000 квадрата, а та одредба се, како је навела Влада, никада није ни примењивала.

Поједностављује се вођење евиденције о промету, а те податке трговци ће морати да доставе на захтев надлежних органа који спроводе контролу.

Први пут се и формално уводи могућност истицања цена у страној валути са назнаком обрачунског курса, што се посебно односи на туристичке агенције и трговину аутомобилима.

Допунама Закона о платама у државним органима и јавним службама, предвиђено је да запослени у Фонду за социјално осигурање војних осигураника примају плате у складу са Законом о Војсци Србије.

Тај фонд не обавља послове из надлежности Министарства одбране, али је организациона јединица тог министарства и запослени у том фонду су професионална војна лица и цивилна лица на служби у Војсци.

Изменама Закона о жиговима додатно се прецизира дефиниција жига тако што се изричито наводе два услова која морају бити испуњена, а то је да се знак може графички представити и да је потребан за разликовање робе, односно услуге у промету.

Скупштина је ратификовала и 14 међудржавних споразума. Између осталих, усвојени су споразуми Владе Србије и Кабинета министара Украјине о друмском превозу путника и ствари, с Владом Летоније о међународном друмском саобраћају, као и Споразум о сарадњи у области ваздушног саобраћаја са Владом Црне Горе.