Радикални ислам јача на Косову

Према писању бечког дневника Стандард, Косово је услед растућег сиромаштва и незапослености суочено са јачањем радикалног ислама. Лист указује да припадници те вере захтевају већа права и провоцирају тиме реакцију секуларних грађана.

Стандард преноси да је у петак главна џамија у Приштини препуна и да хоџа проповеда да "непријатељи Алаха обмањују младе муслимане", наводећи да интернет има штетан утицај, као и алкохол и дроге и да они имају за циљ заустављање снаге ислама. 

Индиректна последица конфликта на Косову јесте строжи облик ислама, који привлачи конвертите из свих крајева, констатује Стандард додајући да јачање ове групе доводи у питање традицију и захтеве једног друштва које је било више дефинисано припадности албанском народу и проамериканизму него исламском вером.

Верски конзервативци и хардлајнери, који су до 1999. године били потпуно непознати, данас су, иако мала, стално растућа и видљива група, пре свега у већим градовима и појединим сиромашним деловима Косова.

Стандард преноси да су безбедносне снаге известиле да је строжи облик вере након рата све присутнији као последица доласка исламских хуманитарних организација на Косову и школовања верских представника у арапским земљама. Процењује се да тренутно на Косову има око 50.000 присталица конзервативног ислама.

Поједине хоџе и конвертити привукли су пажњу косовских чувара реда, јер нова генерација верских конзервативаца сматра да секуларни косовски устав дискриминише вернике, и они захтевају да се "олабави" закон који забрањује верске симболе у државним школама, као и женама да носе мараме.

"Ако неко тврди да уживамо слободу вере, онда то није тачно", истакао је Шефћет Краснићи, хоџа у главној џамији у Приштини, који је рекао да муслимани захтевају иста права као што имају њихови верници у Лондону или САД.

Министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи, међутим, каже да су до сада сумње у вези са људским правима спречиле да се делује против исламистичких хардлајнера. Реџепи је објаснио да је током његовог мандата као премијера Косова, пре девет година, било покушаја да се усвоји закон против радикалних секти, али су то спречили "интернационалци", службеници УНМИК-а.

Беџет Шаља, шеф једне организације за заштиту људских права на Косову, оценио је да су УН и ЕУ потценили опасност екстремизма.

"Данас су интернационалци овде, али ће они поново отићи и оставити нас са бомбом која откуцава", рекао је Шаља истичући да сиромаштво и порозна граница чини Косово плодним тлом за радикализам. 

Стандард подсећа да су већина становника Косова муслимани, који веру живе на релативно опуштен начин, обележену османском и мистичном суфи традицијом. 

Хардлајнери, чини се, више су обележени арапском интерпретацијом вере и они сами за себе кажу да су браниоци вере и да се супростављају продирању западног секуларизма на Косово.

Представник Башкоху покрета, који подржава јавне протесте и ненасилни отпор, Фуад Рамићи, сматра да "не може бити демократска држава ако намеће секуларизам". Иначе, Рамићи се током деведесетих година борио у Босни и био је на броду "Мави Мармара2 који је носио помоћ Палестинцима, када је израелска војска брод зауставила силом.

Стандард указује да долази до напада на критичаре екстремистичког ислама, наводећи да је Мусли Вербани, некадашњи хоџа у Качанику, упозорио у једној проповеди 2007. године своју општину на опасност екстремизма.

Непосредно после тога му је запаљен аутомобил, а један мушкарац из тог региона је тек јануара 2011. године осуђен на три месеца затвора. Други напади против људи који су указивали на екстремизам остали су некажњени.

Професор Универзитета у Приштини за Исламске студије Џабир Хамиди је 2008. године нападнут од стране маскираних лица. Он верује да је нападнут јер је противник вехабија.

Осман Муслију, хоџа из Дренице, 2009. године пребијен је у џамији.

"Изгубио сам свест и поломљена ми је једна рука. Увек сам говорио против вехабија", истакао је Муслију.

Високи полицијски официр, који је желео да остане неименован, рекао је да тада није било довољно доказа да би се подигле оптужнице због напада на Хамидија и Муслијуа.

Нападнути критикују да је реакција Исламске заједнице била недовољна и да би та институција требало убудуће оштрије да осуди нападе на своје чланове.