Блискоисточна криза и нафта – да ли Израел држи кључ цене "црног злата"

Криза на Блиском истоку већ се одражава на цене сирове нафте са 71 долар цена барела скочила је јутрос на преко 78 долара. Све анализе указују на то да би даље распламсавање ратних сукоба могло чак у једном дану да цену погура и на 100 долара. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Томислав Мићовић за РТС каже да то зависи о тога да ли ће Изреал ударити на иранска нафтна поља указујући на то да четири одсто светске производње долази из те земље.

Генерални секретар удржења нафтних компанија Томислав Мићовић каже да би тржиште могло да реагује на одговор Изрела на напад Ирана од пре неки дан, јер се не зна који ће циљеви бити гађани.

"Уколико испорука сирове нафте из Ирана буде угрожена, то би могло да уздрма цело тржиште нафте", упозорава Мићовић

Како је нагласио, у том региону се од десет највећих произвођача сирове нафте, половина се налази у том региону – Иран, Ирак, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт.

Према његовим речима, уколико иранска испорука сирове нафте буде обустављена, спречена или редукована, не верује да ће Техеран седети скрштених руку.

Мићовић претпоставља да би у том случају уследила блокада Ормушког теснаца што би знатно отежало транспорт нафте. "Од одговора Изрела се стрепи и он би померио цену нафте нагоре", каже Мићовић.

Тренутна производња зафовољава потребе тржишта

Указује на то да се тржиште нафте стабилизовало после турбулентног периода раније ове године. "У априлу барел нафте вредео је 91,7 долара па је пао на ниво од 69 долара по барелу."

Како је објаснио, тај пад указује на то да је производња нафте досад у потпуности задовољавала све потребе и потражњу у свету и да није било никога ко би хтео да плати долар више.

Било је врло стабилно све до сада. Ипак, Мићовић не очекује да ће се тренутна нестабилност одмах одразити на цене деривата. "То није могуће с обзиром на котације које су биле пре".

Навео је да се иранском нафтом у великој мери снабдевају Кина, Индија, Турска, Индонезија, Шри Ланка, четири одсто укупне светске производње нафте стиже из Ирана.

У случају проблема са снабдевањем, поменуте земље мораће да посегну за неким новим изворима сирове нафте, што може угрозити снабдевање других делова света.

Резерва ОПЕК-а

Мићовић каже да би се могла активирати и резерва Организације земаља извозница нафте (ОПЕК). "Она се не може активирати преко ноћи, наравно, то је процес."

Не искључује ни могућност повратка руске нафте на европско тржиште.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија наводи да Србија има оперативне резерве "црног злата“ и да се оне сваког јула повећају за један дан.

"Сада је то шест дана просечне продаје у прошлој години. То морају сви да имају и свимају на залихама. Републичка дирекција за робне резерве управо набавља око 12 хиљада тона дизела", каже Мићовић.

Те обавезне резерве и оперативне резерве и служе да се премости неки проблем који настане, закључује Мићовић.